У Берновој (Берне) трансакционој анализи, его – стање у којем особа доживљава, говори, осећа, мисли и дела „попут детета“ (ознаке „детињаст“ или „незрео“ су неадекватне јер припадају језику Родитеља). Бити „у стању Д.“ значи понашати се (гестови, мимика, начин говора) и осећати се као што смо се осећали када смо били на узрасту детета између 2 и 5 – 6 година. Појединац код кога је активно стање Д. шаље поруке чији је основни смисао ЖЕЛИМ или ОСЕЋАМ. Обрасци осећања и делања Д. су генетски програмирани те стога Берн овај део личности назива „археопсихом“. У функционалном смислу, у сваком его – стању Д. постоји Адаптирано (добро прилагођено, конвенционално, послушно, успешно у школи итд.) Д. Пркосно (неприлагођено, негативистичко) Д. и Слободно (симпатично, несташно, неспутано, спремно на игру) Д. Да би постигао психички склад и зрелост, човек треба да препозна и да упозна своје Д., а не да га одбацује или негира. Највреднији део личности је Слободно Д. способно да ужива, спонтано, духовито, креативно, интуитивно, радосно и имагинативно.
Извори:
Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije; Stubovi kulture, Beograd
Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd