Динамичка црта личности која се манифестује у разорном, рушилачком понашању. Д. је вид ирационалне, малигне агресивности, пошто је њен циљ уништавање ради уништавања. Д. се, по неким психолозима, јавља као директна последица актуелне фрустрације важних људских потреба. Према Ериху Фрому (Фромм), међутим она је укорењена у човековом карактеру као секундарна могућност, која је последица патолошког развоја личности, ометања развоја примарних људских потенцијала (потреба за љубављу, стваралаштвом, слободом итд.). Ако није у стању да воли и да ствара, човек има потребу да уништава. У том смислу је д. један од механизама бекства од слободе и од усамљености коју она доноси. Према Фројду, пак, д. је израз нагона смрти.
Извори:
Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije; Stubovi kulture, Beograd
Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd