ДЕПРЕСИЈА
(lat. depressio = спуштање, опадање, снижавање) 1. У психијатрији тежак психички (афективни) поремећај који обухвата опште снижење животног тонуса, губитак апетита и интересовања, непрестану забринутост, несаницу, успореност мишљења затим безвољност, обесхрабреност, потиштеност, умор, осећање снажне туге, безнадежности, мање вредности и осећање празнине. Сматра се да д. може настати без јасног, видљивог узрока, из хипотетичких „унутрашњих“, конститутивних разлога (ендогена д.), али и као одговор на неповољне трауматске спољашње околности (реактивна д.). Депресија може бити удружена са хипохондријом, паранојом и анксиозним стањима. У старости се може јавити инволутивна д. 2. У психологији, код нормалних људи, посебно расположење које карактерише осећање досаде, безвољности, малодушности, безразложне туге, песимизма и успорено мишљење.
Извори:
Требјешанин, Ж.(2008): Речник психологије; Стубови културе, Београд