1. У А. Адлеровој (Аdler) теорији, тип људи који, будући да му недостаје осећање за заједницу, директно, неувијено стреми надмоћи над другим људима. Одликује се следећим цртама карактера: сујета (частољубље), љубомора, завист, мржња и тврдчилук. 2. У теорији Kарен Хорнај (Horney), појединац који је као своју основну животну стратегију усвојио образац кретања против људи. Његове основне потребе су потреба за успехом, за моћи и за искориштавањем других. Он прихвата закон џунгле и његов основни животни мото је: „Моћ даје право.“ Зато а.к. одбацује с презиром сваку хуманост, доброту и осећајност као слабост. У свакој борби он мора по сваку цену да победи. Његова опсесија, животни сан је успех и неограничена моћ, а његова личност предстваља пуко средство да се тај циљ оствари. Најлакше се препознаје у интерперсоналним односима. Свако упознавање с другим човеком он доживљава као одмеравање снага и у себи се пита: „Kолико је јак?“ А.к. одговара анално-садистички у Фројдовој (Freud), а израбљивачки карактер у Фромовој (Fromm) теорији.