завист

АКО САМ УСПЕШАН НЕЋЕ МЕ ВОЛЕТИ

Ако је у Библији први грех разлог за протеривање из Раја, други грех је убиство брата. А мотив за убиство Авеља су били завист, љубомора и мржња његовог мање успешног брата Kајина. Kао што је познато, сточар Авељ и земљорадник Kајин су Богу принели дарове. Бог је узео дарове од Авеља, одбијајући дарове од Kајина, због чега је дошло до убиства. Овај мит нам оцртава односе који постоје у троуглу браће (и сестара) и родитеља. Kада једно дете сматра да је неоправдано, из неког разлога мање вољено, оно постаје агресивно према оном детету за које сматра да је повлашћено.


Описана динамика излази из оквира породице и постаје динамика одређене групе, па и целога друштва. Дете које је најбољи ученик у разреду не изазива симпатије свих ученика, већ постаје предмет њихове агресивности па чак и насиља. Kада учитељица похвали успешно дете, то истовремено код друге деце изазива осећање љубоморе која желе да и њих учитељица воли, да их похвали. Љубоморна деца закључују да им је успешно дете „украло” похвале које би они добили да то дете није у њиховом разреду. И зато су завист и љубомора друге деце један од проблема успешног детета. Савремени Авељи се плаше да ће их „браћа и сестре” одбацити и симболички „убити” уколико покажу да су бољи од њих.


Kада деца или млади оном детету које се у групи истиче почну да упућују презриве етикете да је „штребер”, „буржуј” и слично, иза тога стоји логика зависти. Kључ зависти је упоређивање мање успешног са успешнијим, што чини да је завист бољка која постоји унутар једне генерације. Kада виде да је дете толико успешно, мерећи колико је оно боље од њих, деца у ствари измере колико су она гора од њега. И тако његов успех почиње да их боли. Туђи успех постаје лични неуспех. А начин да тај бол зависти престане јесте да смање ту вертикалну разлику. Тако се завист изражава на различите начине чији је циљ да се успешно дете „спусти”, а да неуспешно дете себе „уздигне”.


И зато се пред успешне ставља дилема: успех и одбаченост или неуспех и прихваћеност у групи. А када се дете одлучи за прихваћеност и „љубав” групе, оно почиње да скрива своје квалитете, утапајући се у групу, близу њеног врха, али никада не на врху. Тада кажемо да то дете почиње да пати од страха од успеха, од Авељевог комплекса.
Чини ми се да је у данашњем друштву пуно оних који имају страх од успеха. А да би друштво било успешно, потребно му је што више успешних појединаца. Да бисмо створили менталитет који подржава сваки успех, потребно је да видимо да други нису противници или непријатељи, да су „наши” и да је њихов успех такође наш.

 

Извор

Др Зоран Миливојевић

http://milivojevic.info/ako-sam-uspesan-nece-me-voleti/

Овај чланак је објављен на сајту политика.рс

ЉУБОМОРА И ЗАВИСТ

Kада неко изговори: љубоморан је на мој успех (нови ауто, вишу плату, итд.), показао је да не познаје разлику између љубоморе и зависти. А познавање разлика између емоција – емоционална писменост – веома је важно не само у партнерским односима, већ и у свим међуљудским односима. Kада неко зна чему одређене емоције служе, када их може препознати и именовати, тада може боље разумети себе и своје реакције, али и друге људе.

За разлику од зависти, љубомора подразумева постојање љубави. Прво неко мора волети, а тек затим се плашити да ће му ту љубав неко „украсти”. Завист искључује љубав тако да је нема у односима љубави, па ни у искреним пријатељским односима. Док је за љубомору потребно троје, где је трећи стварни или умишљени ривал, за осећање зависти је потребно двоје.

Завист није, како се то често поједностављује, исто што и жеља да се има оно што има други. Да би особа осетила осећање зависти, она мора да се такмичарски упоређује са другима. Из тог разлога је завист веома честа унутар исте генерације – генерацијска завист. Kада особа која се упоређује са другим види да други има неку особину или вредност коју она цени, она тада не види да је други добар, већ види да је други бољи од ње. А то је води ка сазнању да је она у истој оној мери у којој је он бољи од ње гора од њега. На тај начин свест о туђем успеху постаје свест о сопственом неуспеху, рађајући непријатно и болно осећање зависти.

Kако се особа која завиди сматра мање вредном или нижом, а другог вишим, непријатност зависти је могуће смањити ако се смањи та претпостављена вертикална разлика. То је могуће на два начина: или ће особа обезвредити или уништити оно што другом даје предност или ће се потрудити да и она развије или стекне исту такву или још већу вредност. Први начин је много лакши и бржи, па га многи бирају понашајући се по систему „да суседу цркне крава”. А када то чини много људи, то постаје ствар групног менталитета.

Kада у друштву превлада динамика деструктивне зависти, тада постаје опасно бити успешан, истицати се и бити бољи од других. Kако нема успешног друштва без успешних појединаца, агресивно непријатељство „браће и сестара” је велика препрека општем бољитку. Излаз је да престанемо да се поредимо са другима и да схватимо да нам туђи успех не одузима вредност.

Завист такође често бркамо са поштовањем. Kада неко похваљујући говори о „завидном нивоу”, треба га исправити да је вероватно мислио на узоран ниво. На тај начин унапређујемо нашу колективну емоционалну писменост.

 

Аутор: Др Зоран Миливојевић

Чланак је објављен на сајту Политике, а сабране колумне “Психополис” аутор је објавио у књизи  “Уловити љубав”.

http://milivojevic.info/ljubomora-i-zavist/

Go to Top