заблуда

УМЕЋЕ ДАРИВАЊА

Један од универзалних начина да се покаже било која врста љубави јесте да особи дамо нешто на поклон, да је дарујемо. Свугде у свету се понуђен поклон препознаје као знак наклоности, неке врсте љубави. Сва деца брзо науче да добијају поклоне зато што су вољена. Kада одрастемо и даље волимо поклоне, једино што смо сада и ми ти који често дарујемо друге.
Емоционално писмени добро знању да даривање није неки формални ритуал, већ да је његов циљ да код друге особе изазове пријатно осећање, да је обрадује. Неће сваки дар остварити овај циљ. Да би се особа обрадовала неком поклону, она га мора доживети као нешто што је њој вредно. И зато поклон треба да буде промишљен, сагледан кроз призму онога који прима поклон. Особа која прима одређени дар кроз њега оцењује начин на који је изабран, а тиме и однос који према њој има онај који дарује. Добро изабран поклон је знак да нам је друга особа важна, да је познајемо, да смо били способни да се у њу уживимо, да желимо да се она осети пријатно, односно да је волимо. А то ћемо тешко успети ако особу не познајемо. У идеалном случају треба поклонити оно што друга особа заиста жели да има. Поготово онда када је дуго намеравала да то себи приушти, али је то из неког разлога одлагала.
Једна од типичних грешака је да особа дарује нешто што је њој вредно иако то другој особи није вредно: мушкарац који воли електронске направе поклања својој партнерки софистицирани мобилни телефон који она не зна да употребљава. Људи често греше јер другоме поклањају оно што би сами желели да добију. Зато се касније може испоставити да је дародавац тај који најчешће користи поклоњено.
Некада људи неће да поклоне оно што други заиста жели јер им се то не чини вредним: он има отпор да јој купи букет цвећа јер сматра да је глупо трошити новац на нешто што после неколико дана увене и смрди. И зато јој компромисно дарује цвеће у саксији које она прима са киселим осмехом.
Заблуда је да поклон мора бити скуп, да његова новчана вредност изражава количину љубави. Али некада је цена поклона важна јер је људи сагледавају кроз куповну моћ онога који поклања. Ако им се чини да је дар прејефтин, другог доживљавају као шкртог, а ако оцене да је прескуп, тада им је непријатно јер почињу да се осећају дужнима или чак подмићенима. Ако онај који поклања нема новца, као што то немају деца, искључиво је важна симболична намера да се поклоном вољеној особи приреди задовољство.
Даривање самог себе није мање важно од поклона које добијемо од других. Kада себи нешто приуштимо, ми изражавамо љубав према себи.

Извор:

Др Зоран Миливојевић

http://milivojevic.info/umece-darivanja/

Овај чланак је објављен на сајту Политика.рс

 

 

МУШКИ СТРАХ ОД ТЕРАПИЈЕ

Kада заљубљеност прође, она и он често почињу да схватају да се у многим стварима значајно разликују. Наступа период обостраног незадовољства, неке врсте борбе у односу у којој обоје покушавају да оног другог натерају да се понаша у складу са њиховим концептом везе. Резултат је или период нестабилности који пре или касније доводи до раскида или развода, или трајна нестабилност која може трајати деценијама. Партнери који су у хроничном конфликту за себе мисле да су објективни и неутрални у својим проценама и изводе закључак да су жртва дате везе или оног другог партнера. Често од пријатеља траже и добијају подршку за свој доживљај стварности у вези, што их учвршћује у њиховим позицијама. Уместо тога било би добро да потраже помоћ психотерапеута или саветника који је специјализован за рад са паровима. Такав стручњак није неки судија који ће одредити ко је у праву, већ неко ко пару може помоћи да превазиђе неспоразуме, да се боље договори и промени негативне обрасце комуникације и заједничког живота. Брачно или партнерско саветовање је многима помогло да превазиђу проблем и поправе односе, да је просто штета да се неко разведе, а да није покушао са терапијом за парове. Поготово сада када добри стручњаци у овој области код нас нису више реткост. страх од терапије

Али, мушкарци су ти који ову предност не увиђају. За разлику од њих жене не сматрају да је признати постојање проблема нешто негативно. Оне много лакше траже и прихватају помоћ. Чест је случај у партнерској терапији да је жена месецима и годинама упозоравала на постојање проблема, инсистирала да се потражи помоћ, а да је мушкарац био тај који је то одбијао и негирао проблем или умањивао његов значај. А када је видела да се њен партнер неће променити у оним стварима које јој толико сметају, жена је почела да се емоционално удаљава од њега са одлуком да треба да га остави. Тек када виде да се жена емоционално повукла, мушкарац добија мотив за рад на односу и инсистира на посети психотерапеуту. Kада коначно дођу, терапеуту је веома тешко да ради са неким ко је само физички присутан у односу којег је емоционално напустио. Да је мушкарац раније прихватио терапију за парове, шансе да поправе однос и остану заједно би биле много веће.

Зашто мушкарци избегавају психотерапију? Углавном јер имају „мушке” заблуде о доласку на психотерапију: да би тиме показали да су луди; да су глупаци који сами не могу да реше проблем; да су неспособни; да су слабићи; итд. Заблуда би било мање да психотерапеути више излазе у јавност и да боље објашњавају шта је психотерапија и које су њене благодети.

 

Аутор: Др Зоран Миливојевић

Чланак је објављен на сајту Политике, а сабране колумне “Психополис” аутор је објавио у књизи  “Уловити љубав”.

http://milivojevic.info/muski-strah-od-terapije/

 

 

(брак, развод брака, психологија, психолог, саветовање, подршка, психотерапија, породични односи, партнерски односи, депресија, депресивност, ментално здравље, емоције, контрола емоција, регулација емоција, бес, кривица, љубомора, стид, срамота, анксиозност, анксиозни поремећај, стрес, стрес на послу, напади панике, страх, усамљеност, задобољство, радост)

Go to Top