samozaljubljenost

SAMOPOŠTOVANJE I SAMOZADOVOLJSTVO

Sagledavanje samoga sebe je specifična ljudska sposobnost koja nam omogućuje ono što životinje ne mogu, a to je da imamo stav prema sebi. Na osnovu predstave o sebi čovek je u mogućnosti i da oseća različita osećanja prema sebi – samoosećanja. Ako želimo da budemo emocionalno pismeni, potrebno je da poznajemo i prepoznajemo neka od ovih samoosećanja, kako kod sebe, tako i kod drugih ljudi.
Samopoštovanje je moguće doživeti kada neko sagledava samoga sebe i kod sebe nalazi neke pozitivne karakteristike koje sam visoko ceni. Kao što poštujemo druge kada ocenjujemo da su ljudi sa određenim kvalitetima koje visoko cenimo, na isti takav način se samopoštujemo kada sebe tako ocenjujemo.
Samopouzdanje je osećanje koje ime osoba koja veruje u svoje sposobnosti. Suočena sa nekim izazovom ili preprekom, ona oseća da jeste sposobna da to savlada.
Samoljubav ili ljubav prema sebi je osećanje koje je moguće doživeti kada neko za sebe smatra da je kao celovita osoba vredno ljudsko biće. Samoljubav treba razlikovati od samoljublja koje označava negativnu situaciju kada neko preuveličava sebe i svoje osobine, a na račun umanjivanja kvaliteta drugih ljudi.
Samozaljubljenost je osećanje onih koji sebe idealizuju i imaju nerealno pozitivnu sliku o sebi.
Bilo da je neko ponosan na samoga sebe, bilo ne nekoga sa kojim se poistovetio, ponos je osećanje za koje je potrebna publika. Kada je osoba ponosna na sebe, ona veruje da je pred autoritetom ili grupom pokazala neke svoje kvalitete zbog kojih je taj autoritet ili grupa visoko ceni.
Za razliku od ponosa za koji je potrebna publika, samozadovoljstvo je intimno osećanje onih koji smatraju da su u svim važnim aspektima dovoljno dobre osobe.
Reči sujeta i taština doslovno označavaju prazninu, tako da se odnose na lažni ponos, na samozaljubljenost i samopoštovanje koje je rezultat umišljenih kvaliteta. Ne znajući za pravo značenje reči sujeta, ljudi je često pogrešno koriste umesto reči samopoštovanje. Na primer: „Kada mi je to rekla, proradila mi je sujeta”.
Samoosećanja uglavnom nastaju u detinjstvu tako što dete upamti doživljaj koji ima kada mu roditelji i druge važne osobe pokazuju neko osećanje. Kada se kasnije seti situacije u kojoj su mu roditelji pokazali ljubav, ono može da oseti ljubav prema sebi. Kako je pozitivna emotivna slika o sebi važna u kasnijem životu, veoma je važno da odrasli pokazuju deci svoja osećanja prema njima: iz pokazanog poštovanja nastaje samopoštovanje, iz pokazanog zadovoljstva nastaje samozadovoljstvo, a iz pokazanog verovanja u detetove sposobnosti nastaje samopouzdanje.

 

Izvor:

Dr Zoran Milivojević

http://milivojevic.info/samopostovanje-i-samozadovoljstvo/

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs

 

KAZNA ZA BEZOSEĆAJNOST

Zašto je društvo postalo veliki supermarket u kojem uzimamo ljude da bismo ih koristili, a onda ih vraćamo uz reklamaciju i uzimamo neke druge ljude.
Sve je više autora koji smatraju da je u savremenom zapadnom društvu, kojem i mi u velikoj meri pripadamo, sve manje ljubavi. Ocenjuje se da su pojedinci nekako sve više usmereni na sebe, na svoje želje i potrebe, a sve manje na druge ljude. Kao da drugi ljudi više nisu tako važni kao nekada. Na drugoga se gleda kroz prizmu koristi, kao na neki predmet koji samo služi zadovoljenju neke kratkotrajne želje. Kao da je ljudsko društvo postalo neki veliki supermarket u kojem uzimamo druge ljude da bismo ih koristili, a onda ih vraćamo uz reklamaciju i uzimamo neke druge ljude. Ovaj trend, koji postoji pogotovu u mlađoj generaciji, mnogi nazivaju narcisoidnost.
Danas mnogi smatraju da je narcisoidna osoba ona koja je zaljubljena u samu sebe, u svoju lepotu ili svoju pamet. Međutim, u mitu o Narcisu samozaljubljenost nije greh, već je to kazna za jedan drukčiji greh. A taj originalni greh je nedostatak saosećanja prema drugim ljudima, nemanje elementarne ljubavi prema drugima.
Iako se kod nas odomaćila reč narcis, ona se na grčkom pravilno izgovara narkis, kao u reči narkoza, što označava nekoga ko je neosetljiv za druge. U mitu o Narcisu on je taj koji nema nikakvog saosećanja sa drugim ljudima. Iako se u njega, zbog njegove izuzetne lepote, mnogi zaljubljuju, on ostaje totalno hladan na sve njihove apele da im pokloni bar malo pažnje. I čak onda kada su oni pretili da će se ubiti ako ih ne sasluša, Narcis je ostao bez saosećanja i čak im ponudio svoj mač za samoubistvo. Takvo njegovo ponašanje je razgnevilo bogove zato što je pokazao da mu nedostaje saosećanje, sažaljenje i samilost. I upravo je zbog toga Narcis kažnjen samozaljubljenošću da se zaljubi u onoga sa kojim se nikada ne može spojiti, a to je u samoga sebe. I upravo u tom trenutku kada je spoznao užas i očaj bića koje snažno voli, a koje je beznadežno razdvojeno od osobe koju voli, Narcis se ubio.


Ljubav se pojavljuje u raznim oblicima, postoje različite vrste ljubavi, od partnerske, erotske, pa do prijateljske, ljubavi roditelja prema deci, dece prema roditeljima, ljubavi braće i sestara. Bez obzira na svoj pojavni oblik, ljubav je ona sila koja spaja pojedince i čini da skup pojedinaca postane nešto više od svog prostog zbira. Bogova sa Olimpa više nema da kazne savremenu narcisoidnost, već ćemo se kazniti sami u vidu otuđenja i usamljenosti. Ljubav kao emocionalna veza između ljudi koja čini da nam drugi ljudi znače jednostavno nema alternativu. I zato, volimo se, ljudi.

 

Izvor:

Dr Zoran Milivojević

http://milivojevic.info/kazna-za-bezosecajnost/

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs

Go to Top