самозаљубљеност

САМОПОШТОВАЊЕ И САМОЗАДОВОЉСТВО

Сагледавање самога себе је специфична људска способност која нам омогућује оно што животиње не могу, а то је да имамо став према себи. На основу представе о себи човек је у могућности и да осећа различита осећања према себи – самоосећања. Ако желимо да будемо емоционално писмени, потребно је да познајемо и препознајемо нека од ових самоосећања, како код себе, тако и код других људи.
Самопоштовање је могуће доживети када неко сагледава самога себе и код себе налази неке позитивне карактеристике које сам високо цени. Kао што поштујемо друге када оцењујемо да су људи са одређеним квалитетима које високо ценимо, на исти такав начин се самопоштујемо када себе тако оцењујемо.
Самопоуздање је осећање које име особа која верује у своје способности. Суочена са неким изазовом или препреком, она осећа да јесте способна да то савлада.
Самољубав или љубав према себи је осећање које је могуће доживети када неко за себе сматра да је као целовита особа вредно људско биће. Самољубав треба разликовати од самољубља које означава негативну ситуацију када неко преувеличава себе и своје особине, а на рачун умањивања квалитета других људи.
Самозаљубљеност је осећање оних који себе идеализују и имају нереално позитивну слику о себи.
Било да је неко поносан на самога себе, било не некога са којим се поистоветио, понос је осећање за које је потребна публика. Kада је особа поносна на себе, она верује да је пред ауторитетом или групом показала неке своје квалитете због којих је тај ауторитет или група високо цени.
За разлику од поноса за који је потребна публика, самозадовољство је интимно осећање оних који сматрају да су у свим важним аспектима довољно добре особе.
Речи сујета и таштина дословно означавају празнину, тако да се односе на лажни понос, на самозаљубљеност и самопоштовање које је резултат умишљених квалитета. Не знајући за право значење речи сујета, људи је често погрешно користе уместо речи самопоштовање. На пример: „Kада ми је то рекла, прорадила ми је сујета”.
Самоосећања углавном настају у детињству тако што дете упамти доживљај који има када му родитељи и друге важне особе показују неко осећање. Kада се касније сети ситуације у којој су му родитељи показали љубав, оно може да осети љубав према себи. Kако је позитивна емотивна слика о себи важна у каснијем животу, веома је важно да одрасли показују деци своја осећања према њима: из показаног поштовања настаје самопоштовање, из показаног задовољства настаје самозадовољство, а из показаног веровања у дететове способности настаје самопоуздање.

Извор:

Др Зоран Миливојевић

http://milivojevic.info/samopostovanje-i-samozadovoljstvo/

Овај чланак је објављен на сајту политика.рс

КАЗНА ЗА БЕЗОСЕЋАЈНОСТ

Зашто је друштво постало велики супермаркет у којем узимамо људе да бисмо их користили, а онда их враћамо уз рекламацију и узимамо неке друге људе.
Све је више аутора који сматрају да је у савременом западном друштву, којем и ми у великој мери припадамо, све мање љубави. Оцењује се да су појединци некако све више усмерени на себе, на своје жеље и потребе, а све мање на друге људе. Kао да други људи више нису тако важни као некада. На другога се гледа кроз призму користи, као на неки предмет који само служи задовољењу неке краткотрајне жеље. Kао да је људско друштво постало неки велики супермаркет у којем узимамо друге људе да бисмо их користили, а онда их враћамо уз рекламацију и узимамо неке друге људе. Овај тренд, који постоји поготову у млађој генерацији, многи називају нарцисоидност.
Данас многи сматрају да је нарцисоидна особа она која је заљубљена у саму себе, у своју лепоту или своју памет. Међутим, у миту о Нарцису самозаљубљеност није грех, већ је то казна за један друкчији грех. А тај оригинални грех је недостатак саосећања према другим људима, немање елементарне љубави према другима.
Иако се код нас одомаћила реч нарцис, она се на грчком правилно изговара наркис, као у речи наркоза, што означава некога ко је неосетљив за друге. У миту о Нарцису он је тај који нема никаквог саосећања са другим људима. Иако се у њега, због његове изузетне лепоте, многи заљубљују, он остаје тотално хладан на све њихове апеле да им поклони бар мало пажње. И чак онда када су они претили да ће се убити ако их не саслуша, Нарцис је остао без саосећања и чак им понудио свој мач за самоубиство. Такво његово понашање је разгневило богове зато што је показао да му недостаје саосећање, сажаљење и самилост. И управо је због тога Нарцис кажњен самозаљубљеношћу да се заљуби у онога са којим се никада не може спојити, а то је у самога себе. И управо у том тренутку када је спознао ужас и очај бића које снажно воли, а које је безнадежно раздвојено од особе коју воли, Нарцис се убио.

Љубав се појављује у разним облицима, постоје различите врсте љубави, од партнерске, еротске, па до пријатељске, љубави родитеља према деци, деце према родитељима, љубави браће и сестара. Без обзира на свој појавни облик, љубав је она сила која спаја појединце и чини да скуп појединаца постане нешто више од свог простог збира. Богова са Олимпа више нема да казне савремену нарцисоидност, већ ћемо се казнити сами у виду отуђења и усамљености. Љубав као емоционална веза између људи која чини да нам други људи значе једноставно нема алтернативу. И зато, волимо се, људи.