људи

ЛЕЧИМО КОРЕН НАСИЉА

Иако је блискост важан састојак сваког односа љубави, од љубавног партнерства до пријатељства, она неким људима изгледа застрашујуће. То су људи који осећају страх од блискости.

Људи се у ствари не плаше саме блискости већ онога што би се могло догодити у блискости. Главни страх је да ће други, ако га особа пусти преблизу, увидети да она у стварности не вреди, да нема оне вредности којима се представила, да не заслужује да буде вољена. И зато је ова врста страха од блискости у ствари страх од губитка љубави, од одбацивања и бола остављености. Реч је о особама које нису себе прихватиле, које и као одрасле верују да нису довољно лепе, паметне, способне, успешне да би заслужиле да буду вољене.

Упркос свом страху од блискости, и ови људи желе љубав. Зато стављају маске и представљају се другима као они који имају квалитете, који вреде. При томе знају да ова глума може бити успешна само на нивоу маске и површног, почетног контакта, а да сваки дубљи однос, свако ближе упознавање носи опасност раскринкавања.

Главни начин на који се страх од блискости одражава на љубавни живот је у томе да људи покушавају да имају љубав и љубавне везе, а да избегну блискост. И док једни глорификују површне, краткотрајне везе које се своде на секс, други покушавају да остваре дуготрајније везе глумећи блискост. Ако се други преблизу приближи, страх од одбацивања постаје разлог за раскид: „Боље да сада ја оставим њега, него касније он мене”.

Друга честа врста страха од блискости је страх од издаје. Без обзира на то колико једног тренутка осећа да је други воли, особа се плаши да ће се то променити и да ће други злоупотребити све оне тајне које му је као најближој особи поверила. За њу је блискост опасна јер очекује уцену, манипулацију и издају.

љубав није коцка

не коцкајмо се са љубављу

Не чуди да страхови од блискости, као многе ствари које нам беспотребно компликују односе у одраслој доби, настају у детињству. Страх од раскринкавања у блискости показују они људи који у детињству нису изградили позитивну слику о себи, који себе нису до краја и безусловно прихватили.

Некада је разлог начин васпитања јер им родитељи нису показали да их безусловно прихватању, а некада је разлог неприхваћеност у групи вршњака. Они који се плаше да ће њихова искреност у блискости бити злоупотребљена често су имали искуство да родитељ који је био пун разумевања направи обрт и замера исто оно што је раније подржавао, само зато што је љут.

И зато је важно да нашој деци омогућимо доживљај здраве блискости што ће им помоћи да се у својим будућим пријатељским и љубавним односима не плаше блискости.

Lečimo koren nasilja | Dr Zoran Milivojević (milivojevic.info)

Овај чланак је објављен на сајту политика.рс

  • на стражи

КАД СРЦЕ ЛАЖЕ

Људи у принципу верују ономе што осећају. Ако је оно што мисле у сукобу са оним што осећају, тада често предност дају управо осећањима. Некако се сматра да су осећања више у складу са нечијом суштином, да су у бољој вези са истином. Да ли је баш тако? Kада је у питању љубав, тада се сматра да је управо срце онај део тела који је задужен за осећања. И зато када су срце и мозак у сукобу у вези са неком љубавном одлуком, предност се даје срцу. А да ли је срце заиста најбољи познавалац љубавне истине? Да ли се заиста истина може осетити или се о њој мора размишљати?


Један од начина да дођемо до одговора на ова питања су искуства оних људи који су сваки пут слушали своје срце, а ипак сваки пут лоше прошли у свом љубавном животу. Често се они људи који су схватили да у њиховом заљубљивању постоји систем, да се увек заљубе у погрешне особе, одлуче да у вези са тим посете психотерапеута. А онда се у том истраживању логике нечијег заљубљивања и уопште начина на који бира партнера може открити да су различита уверења оно што покреће и усмерава заљубљивање у одређени тип особе. Тада сазнајемо да и емоције, у овом случају заљубљивање и свиђање некада имају своје погрешне разлоге.

Заљубљивање није нешто што се догађа случајно, без правила. Kада је некоме нека особина веома важна, свиђаће му се људи који управо имају ту особину. Што је особи та особина важнија, и што је код друге особе више изражена, то ће се другој особи више свиђати. И зато када анализирамо групу људи која се некоме свиђа, или све оне у које је неко раније био заљубљен, увек можемо открити нешто што их повезује, нешто што је заједнички именилац у свим појединачним случајевима. А та особина која је скривени разлог за заљубљивање више говори о ономе ко се заљубљује, него о ономе у кога се заљубљује.То се најбоље може видети када се неко заљубљује увек у погрешне, у оне са којима не може остварити везу. На пример, када се заљубљује само у оне који га у ствари неће, или који га не воле. Тада је срце нека врста навигатора који увек наводи на погрешан правац.

праштање

срце срцу

Свакако и да они избори које неко чини полазећи од срца, од интензитета онога што осећа могу бити погрешни. Али проблем јесте велики када нечије „срце” систематично погрешно бира. Тада је потребно истражити скривене разлоге због којих неко чини такве изборе јер је то једини начин да неко упозна себе. А када неко коначно разуме зашто разлоге због којих чини неке изборе, тада их може и превазићи и одбацити. Тек тада је могућ онај склад између нечијег срца и мозга који краси емоционалну зрелост.

 

 

Извор:

Др Зоран Миливојевић

http://milivojevic.info/kad-srce-laze/

Овај чланак је обљављен на сајту Политика.рс

Go to Top