ljubomora

GLAD ZA PAŽNJOM

Može li se biti ljubomoran samo kada su ljudi u pitanju? Može li neko, na primer, biti ljubomoran na partnerov posao ili na partnerov hobi? Da li je to uopšte ljubomora i mogu li nam posao ili hobi zaista „preoteti” partnera?
Često se ljudi osećaju nevoljeno kada primete da se partner posvećuje nečemu drugom umesto da se posveti njima. Tačno je da ovo osećanje liči na osećanje ljubomore. Ako malo bolje pogledamo šta je to što se traži od partnera, videćemo da se od njega traži da se posveti osobi, da je gleda, primećuje, sluša, da sa njom razgovara, da joj posveti neko vreme – jednom rečju da joj posvećuje svoju pažnju.
Zahtev partneru da pokaže određenu količinu pažnje može biti sasvim primeren, ali može biti i preteran. Kada jedna osoba tvrdi da voli drugu, ona u stvari tvrdi da joj je druga osoba veoma važna. A način da se to pokaže jeste da joj se posveti pažnja. Dakle, posvećivanje pažnje jeste jedan od osnovnih znakova i ljubavi i ljubaznosti. Ako je veza takva da partner osobi ne pokazuje ni minimum pažnje, tada je njen zahtev za pažnjom i njen protest nešto sasvim legitimno. A danas je mnogo takvih veza u kojima su se partneri međusobno otuđili tako da ne razmenjuju ni elementarnu pažnju.
Ali postoje i ljudi koji imaju veoma veliki apetit za partnerovom pažnjom: nikad im nije dovoljno, traže uvek još. Oni, u stvari, hoće da im partner, ako ih voli, stalno posvećuje pažnju. Njihova pogrešna formula ljubavi je da misle da su važni samo ako partner gleda u njih, a ako gleda u nešto drugo, tada misle da mu je to drugo važno, a da su oni nevažni. Dakle, ako me gleda, ako mi posvećuje pažnju on me voli, a kada prestane da me gleda, prestao je da me voli. I zato je njihovo osećanje voljenosti veoma nestabilno jer svaki put kada partner skrene pogled, oni pretrnu jer misle da je ljubav prestala.
Ljudi izjednačuju ljubav i pažnju, a u stvari treba da nauče da ih razdvoje, da shvate da ih njihovi partneri vole i onda kada ih ne gledaju, kada ne misle o njima, kada se koncentrisano bave nekom drugom aktivnošću. Treba shvatiti da drugi može snažno da voli i onda kada uopšte nije fizički prisutan, kada se nalazi na nekom udaljenom mestu, kada komunikacija ne postoji.
Svi smo bili gladni stalne pažnje jer svako malo dete misli da ga vole samo dok ga gledaju i na njega obraćaju pažnju. Decu treba učiti da ih mame vole i onda kada su na poslu. Jer kada mama malog deteta dođe sa posle i kaže „Ceo dan sam mislila na tebe i jako si mi nedostajao”, dete shvati da ono postoji u maminoj svesti i onda kada ona ne gleda u njega. Ljubav nije povezana samo sa pogledom, ali ako nikad ne gledamo, onda je to prezir.

Izvor:

Dr Zoran Milivojević

http://milivojevic.info/glad-za-paznjom/

Ovaj članak je objavljen na sajtu Politika.

INFANTILNI OČEVI

Svaki čovek, bez obzira na svoje godine, ima u sebi „unutrašnje dete”, svoje dečje Ja. Ono je pozitivan deo ličnosti jer je upravo kontakt sa detetom u sebi izvor energije, duhovitosti i zabave. Važna je proporcija: problem je kada neko potpuno isključi ovo dete u sebi i postane preozbiljan. Kaže se da ljudi ostare onda kada zaborave da su i deca i prestanu da se igraju. Nije dobro ni kada je osoba suviše često u svom dečjem Ja. Tada je drugi doživljavaju kao nezrelu, neozbiljnu, detinjastu, odnosno infantilnu.

Kada je privlačnost u pitanju, one muškarce koji imaju veoma izraženo dečje Ja žene često doživljavaju kao duhovitije, spontanije, vitalnije, energičnije, a tim i kao seksepilnije i privlačnije. Kada su uživanje, igra i zabava ono što povezuje par – „zabavljanje” zatose tako i zove – ovakvi muškarci zaista više odgovaraju. Ali, koliko su oni pogodni za ozbilju vezu? Zar višegodišnje zabavljanje ne bi trebalo da preraste u ozbiljnu vezu?

                                                                                                                             

Jedan od načina da se definiše ozbiljna veza jeste spremnost da se rodi zajedničko dete. Često je žena ta koja oseća da je spremna za ulogu majke kao sledeću fazu ličnog razvoja. Žena može očekivati da se partner sa kojim se zabavlja paralelno emocionalno razvija i da će on, ako je zaista voli, biti spreman za zajedničko dete. Infantilni muškarac je zaustavio svoj razvoj i nije spreman za ulogu oca. To nije povezano sa ljubavlju prema ženi, već sa tim što nije spreman na odricanje koje zahteva ta uloga. Osoba je spremna za ulogu roditelja onda kada je spremna da na nekoliko godina, privremeno priguši svoje dečje Ja i da potrebama novorođenog deteta da prednost nad svojim. Bez toga nastaje situacija da je „dete dobilo dete”. A deca nisu dobri roditelji.

Infantilni otac rođenje vlastitog deteta doživljava dvojako: kao roditelj koji je dobio sina ili kćerku, i kao stariji brat koji je dobio mlađeg brata ili sestru. Zbog toga on rođenje deteta može doživeti kao gubitak ljubavi žene (koja je sada posvećena majka) i postati nezadovoljan odnosom. Može prema vlastitom detetu pokazivati ljubomoru. U takvim okolnostima žena može uvideti da je rođenjem jednog deteta dobila dvoje „dece” o čijim psihološkim potrebama mora da brine. Nastaje kriza u vezi koja se može razrešiti time da muškarac konačno prihvati ulogu oca, ali i time da on zaključi da nije spreman za tu ulogu, da ga veza „guši”. On može svoje potrebe sve više zadovoljavati izvan kuće i veze, sve do raskida ili razvoda.

Kvalitetno zabavljanje ne vodi automatski u dobru ozbiljnu vezu. Zato je potrebno sagledati da li je izabrani muškarac sposoban da dovoljno brine o onima koje voli i koji su mu bliski.

 

Autor: Dr Zoran Milivojević

Članak je objavljen na sajtu Politike, a sabrane kolumne “Psihopolis” autor je objavio u knjizi  “Uloviti ljubav”.

http://milivojevic.info/ljubomora-i-za

 

 

(psihologija, psiholog, savetovanje, podrška, psihoterapija, porodični odnosi, partnerski odnosi, depresija, depresivnost, mentalno zdravlje, emocije, kontrola emocija, regulacija emocija, bes, krivica, ljubomora, stid, sramota, anksioznost, anksiozni poremećaj, stres, stres na poslu, napadi panike, strah, usamljenost, zadoboljstvo, radost, )

LJUBOMORA I ZAVIST

Kada neko izgovori: ljubomoran je na moj uspeh (novi auto, višu platu, itd.), pokazao je da ne poznaje razliku između ljubomore i zavisti. A poznavanje razlika između emocija – emocionalna pismenost – veoma je važno ne samo u partnerskim odnosima, već i u svim međuljudskim odnosima. Kada neko zna čemu određene emocije služe, kada ih može prepoznati i imenovati, tada može bolje razumeti sebe i svoje reakcije, ali i druge ljude.

Za razliku od zavisti, ljubomora podrazumeva postojanje ljubavi. Prvo neko mora voleti, a tek zatim se plašiti da će mu tu ljubav neko „ukrasti”. Zavist isključuje ljubav tako da je nema u odnosima ljubavi, pa ni u iskrenim prijateljskim odnosima. Dok je za ljubomoru potrebno troje, gde je treći stvarni ili umišljeni rival, za osećanje zavisti je potrebno dvoje.

Zavist nije, kako se to često pojednostavljuje, isto što i želja da se ima ono što ima drugi. Da bi osoba osetila osećanje zavisti, ona mora da se takmičarski upoređuje sa drugima. Iz tog razloga je zavist veoma česta unutar iste generacije – generacijska zavist. Kada osoba koja se upoređuje sa drugim vidi da drugi ima neku osobinu ili vrednost koju ona ceni, ona tada ne vidi da je drugi dobar, već vidi da je drugi bolji od nje. A to je vodi ka saznanju da je ona u istoj onoj meri u kojoj je on bolji od nje gora od njega. Na taj način svest o tuđem uspehu postaje svest o sopstvenom neuspehu, rađajući neprijatno i bolno osećanje zavisti.

Kako se osoba koja zavidi smatra manje vrednom ili nižom, a drugog višim, neprijatnost zavisti je moguće smanjiti ako se smanji ta pretpostavljena vertikalna razlika. To je moguće na dva načina: ili će osoba obezvrediti ili uništiti ono što drugom daje prednost ili će se potruditi da i ona razvije ili stekne istu takvu ili još veću vrednost. Prvi način je mnogo lakši i brži, pa ga mnogi biraju ponašajući se po sistemu „da susedu crkne krava”. A kada to čini mnogo ljudi, to postaje stvar grupnog mentaliteta.

Kada u društvu prevlada dinamika destruktivne zavisti, tada postaje opasno biti uspešan, isticati se i biti bolji od drugih. Kako nema uspešnog društva bez uspešnih pojedinaca, agresivno neprijateljstvo „braće i sestara” je velika prepreka opštem boljitku. Izlaz je da prestanemo da se poredimo sa drugima i da shvatimo da nam tuđi uspeh ne oduzima vrednost.

Zavist takođe često brkamo sa poštovanjem. Kada neko pohvaljujući govori o „zavidnom nivou”, treba ga ispraviti da je verovatno mislio na uzoran nivo. Na taj način unapređujemo našu kolektivnu emocionalnu pismenost.

 

Autor: Dr Zoran Milivojević

Članak je objavljen na sajtu Politike, a sabrane kolumne “Psihopolis” autor je objavio u knjizi  “Uloviti ljubav”.

http://milivojevic.info/ljubomora-i-zavist/

LJUBOMORA

Složeno osećanje uznemirosti, ljubavi, mržnje, ozlojeđenosti, poniženja, tuge i bola, usled uverenja ili sumnje (opravdane ili ne) da voljena osoba voli drugu osobu. LJ. može biti relativno slaba, ali i patološki snažna.

Izvori:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

Go to Top