IGRANJE IGARA

U transakcionoj analizi E. Berna (Berne), prinudna, iracionalna, često nesvesna, ali planirana aktivnost koja uključuje niz sukcesivnih, komplementarnih, „kvarnih“ transakcija („mamac“, „riba“, „obrt“ i najzad „zez“) koji vodi skrivenoj „dobiti“. I. i. predstavlja dramatizovanu demonstraciju neke važne teze životne filozofije igrača („ja sam baksuz“; „svi ljudi su prevaranti“ i sl.), koji u svoju igru uvlači makar još jednog saigrača. Sama „dobit“ od igre je dvosmislena, protivrečna, jer pobeda (potvrda sopstvene životne filozofije, zadovoljenje patološkoh potreba, sekundarna dobit itd.) u igri znači, zapravo, istovremeno i poraz, gubitak, katkada i katastrofalan. Fasada igre, ponašanje na manifestnom planu može izgledati vrlo racionalno, ali je ona, po svojoj prirodi, duboko iracionalna, destruktivna ili samodestruktivna, s obzirom da Dete programira ceo njen tok i upravlja skrivenim transakcijama u njoj. I. i. je neizbežno u gotovo svim interpersonalnim odnosima, između šefa i službenika, muža i žene, prijatelja, roditelja i dece, prodavca i kupca, terapeuta i klijenta itd.

Izvori:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Forum detaljnije…