групу

  • на стражи

КАД СРЦЕ ЛАЖЕ

Људи у принципу верују ономе што осећају. Ако је оно што мисле у сукобу са оним што осећају, тада често предност дају управо осећањима. Некако се сматра да су осећања више у складу са нечијом суштином, да су у бољој вези са истином. Да ли је баш тако? Kада је у питању љубав, тада се сматра да је управо срце онај део тела који је задужен за осећања. И зато када су срце и мозак у сукобу у вези са неком љубавном одлуком, предност се даје срцу. А да ли је срце заиста најбољи познавалац љубавне истине? Да ли се заиста истина може осетити или се о њој мора размишљати?


Један од начина да дођемо до одговора на ова питања су искуства оних људи који су сваки пут слушали своје срце, а ипак сваки пут лоше прошли у свом љубавном животу. Често се они људи који су схватили да у њиховом заљубљивању постоји систем, да се увек заљубе у погрешне особе, одлуче да у вези са тим посете психотерапеута. А онда се у том истраживању логике нечијег заљубљивања и уопште начина на који бира партнера може открити да су различита уверења оно што покреће и усмерава заљубљивање у одређени тип особе. Тада сазнајемо да и емоције, у овом случају заљубљивање и свиђање некада имају своје погрешне разлоге.

Заљубљивање није нешто што се догађа случајно, без правила. Kада је некоме нека особина веома важна, свиђаће му се људи који управо имају ту особину. Што је особи та особина важнија, и што је код друге особе више изражена, то ће се другој особи више свиђати. И зато када анализирамо групу људи која се некоме свиђа, или све оне у које је неко раније био заљубљен, увек можемо открити нешто што их повезује, нешто што је заједнички именилац у свим појединачним случајевима. А та особина која је скривени разлог за заљубљивање више говори о ономе ко се заљубљује, него о ономе у кога се заљубљује.То се најбоље може видети када се неко заљубљује увек у погрешне, у оне са којима не може остварити везу. На пример, када се заљубљује само у оне који га у ствари неће, или који га не воле. Тада је срце нека врста навигатора који увек наводи на погрешан правац.

праштање

срце срцу

Свакако и да они избори које неко чини полазећи од срца, од интензитета онога што осећа могу бити погрешни. Али проблем јесте велики када нечије „срце” систематично погрешно бира. Тада је потребно истражити скривене разлоге због којих неко чини такве изборе јер је то једини начин да неко упозна себе. А када неко коначно разуме зашто разлоге због којих чини неке изборе, тада их може и превазићи и одбацити. Тек тада је могућ онај склад између нечијег срца и мозга који краси емоционалну зрелост.

 

 

Извор:

Др Зоран Миливојевић

http://milivojevic.info/kad-srce-laze/

Овај чланак је обљављен на сајту Политика.рс

АКО САМ УСПЕШАН НЕЋЕ МЕ ВОЛЕТИ

Ако је у Библији први грех разлог за протеривање из Раја, други грех је убиство брата. А мотив за убиство Авеља су били завист, љубомора и мржња његовог мање успешног брата Kајина. Kао што је познато, сточар Авељ и земљорадник Kајин су Богу принели дарове. Бог је узео дарове од Авеља, одбијајући дарове од Kајина, због чега је дошло до убиства. Овај мит нам оцртава односе који постоје у троуглу браће (и сестара) и родитеља. Kада једно дете сматра да је неоправдано, из неког разлога мање вољено, оно постаје агресивно према оном детету за које сматра да је повлашћено.


Описана динамика излази из оквира породице и постаје динамика одређене групе, па и целога друштва. Дете које је најбољи ученик у разреду не изазива симпатије свих ученика, већ постаје предмет њихове агресивности па чак и насиља. Kада учитељица похвали успешно дете, то истовремено код друге деце изазива осећање љубоморе која желе да и њих учитељица воли, да их похвали. Љубоморна деца закључују да им је успешно дете „украло” похвале које би они добили да то дете није у њиховом разреду. И зато су завист и љубомора друге деце један од проблема успешног детета. Савремени Авељи се плаше да ће их „браћа и сестре” одбацити и симболички „убити” уколико покажу да су бољи од њих.


Kада деца или млади оном детету које се у групи истиче почну да упућују презриве етикете да је „штребер”, „буржуј” и слично, иза тога стоји логика зависти. Kључ зависти је упоређивање мање успешног са успешнијим, што чини да је завист бољка која постоји унутар једне генерације. Kада виде да је дете толико успешно, мерећи колико је оно боље од њих, деца у ствари измере колико су она гора од њега. И тако његов успех почиње да их боли. Туђи успех постаје лични неуспех. А начин да тај бол зависти престане јесте да смање ту вертикалну разлику. Тако се завист изражава на различите начине чији је циљ да се успешно дете „спусти”, а да неуспешно дете себе „уздигне”.


И зато се пред успешне ставља дилема: успех и одбаченост или неуспех и прихваћеност у групи. А када се дете одлучи за прихваћеност и „љубав” групе, оно почиње да скрива своје квалитете, утапајући се у групу, близу њеног врха, али никада не на врху. Тада кажемо да то дете почиње да пати од страха од успеха, од Авељевог комплекса.
Чини ми се да је у данашњем друштву пуно оних који имају страх од успеха. А да би друштво било успешно, потребно му је што више успешних појединаца. Да бисмо створили менталитет који подржава сваки успех, потребно је да видимо да други нису противници или непријатељи, да су „наши” и да је њихов успех такође наш.

 

Извор

Др Зоран Миливојевић

http://milivojevic.info/ako-sam-uspesan-nece-me-voleti/

Овај чланак је објављен на сајту политика.рс

Go to Top