grupe

АДОЛЕСЦЕНЦИЈА

Адолесценција – (лат. адолесцентиа=младост, младићко доба; од адолесцере=расти) Период човековог интензивног развоја, од краја пубертета до зрелог доба, а по неким ауторима, од краја детињства (почетак пубертета) па до стицања зрелости (од 12-14. па до 18-21. године). Док је пубертет претежно биолошки одређено развојно доба, а. је превасходно социјално, културно и историјски одређена. У нашој култури период а. је прелазно доба праћено изразито бурним психичким, нарочито емоционалним и моралним кризама, превирањима и лутањима. У неким случајевима, нормална адолесцентска криза може довести до мањих или већих психичких поремећаја, а у ретким случајевима завршава се настанком психичке болести (нпр. хистреија, фобија, схизофренија ). У а. долази до интензивног трагања за самим собом и до формирања идентитета. Адолесценти су веома заокупљени собом, својим способностима, властитим моћима и талентима, вредностима, испоробавањем јачине воље и издржљивости. У а. слаби утицај породице и родитељског ауторитета, а постају веома значајне групе вршњака тј. адолесцентске групе које имају своју специфичну субкултуру.


Извори:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

КОНФОРМИЗАМ

Појава промене става, уверења и/или понашања појединца у правцу саображавања са важећим, општеприхваћеним групним нормама и вредностима, посебно под групним притиском (стварним или замишљеним), а не из властитог убеђења. Својим чувеним експериментима социјални психолог С. Аш (Asch) је убедљиво показао да су неки људи склони да чак и своје перцептивне судове мењају под утицајем мишљења већине (тобожњи испитаници који у договору са експериментатором дају погрешне процене). K. се може посматрати као једно могућно решење конфликта између потребе за припадањем и потребе за независношћу. У разматрању појаве к. ваља разликовати јавни, прагматични, спољашњи к. (када особа из прагматичних разлога мења своје понашање и приклања се обрасцима понашања већине) и прави, унутрашњи к. (када особа не мења само своје понашање, него и интимна уверења, ставове и вредности). У истраживањима је откривено више чинилаца који доприносе јављању и величини к. Друштвени и ситуациони чиниоци су: врста политичке културе, доминантни систем вредности, степен ауторитарности и отворености друштвене заједнице, степен групне кохезивности, јачина групног притиска, степен јасности ситуације и сл. Лични чиниоци су: сугестибилност, самопоуздање, интелигенција, конзервативност, ауторитарност итд. Најзад, к. зависи и од пола и од узраста (к. су подложнији жене и деца). Један од механизама бекства од слободе. Синоним саображавање.

Izvori:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

Go to Top