dete

  • edip i elektra

EDIP I ELEKTRA

Prve predstave o ljubavi stičemo upravo na osnovu toga kako nas roditelji vole, a zatim, nešto kasnije, i na osnovu toga kako roditelji, mama i tata, pokazuju ljubav jedno drugom. Malo dete nema jasnu predstavu o svom polu, o činjenici da je rođeno kao muško ili žensko, kao dečak ili devojčica. Tek negde oko treće, četvrte godine detetu postaje važno to što je određenog pola. Ono tada u svoj identitet ugrađuje ideju o sopstvenom polu. U tumačenju ove razvojno sasvim normalne pojave Sigmund Frojd je upleo mit o Edipu, a Karl Gustav Jung mit o Elektri. Kako teče ovaj razvoj i kako danas gledamo na Edipov kompleks?

Kada devojčica shvati da je ona žensko isto kao i njena mama, a da su mama i tata u stvari žena i muž, ona počinje da maminom ponašanju posvećuje posebnu pažnju. Mama je uzor, model u koji dete gleda „upijajući” njena različita ponašanja koja zatim, često u igri, oponaša. Imitirajući mamu kćerka počinje da je imitira i u njenom ponašanju prema tati. Tada izgleda kao da se devojčica takmiči i bori sa svojom mamom za tatinu naklonost tako da govorimo o edipalnoj situaciji.

U psihološkom smislu reč je o tome da se devojčica u onim odnosima koji su joj dostupni oprobava kao „mala žena” utvrđujući svoj rodni identitet. Ovakvo ponašanje u stvarnosti ne ugrožava mamu jer devojčica ne može zauzeti njeno mesto. Upravo kroz ponašanje odraslih, dakle mame i tate, devojčica shvata da je ona dete, razumevajući i prihvatajući razliku koja postoji između nje kao deteta ženskog pola i odrasle žene kakva je njena mama. Kada shvati da treba da odraste da bi bila kao mama, devojčica odustaje od oprobavanja u maminoj ulozi i ponovo počinje da se ponaša kao dete. Ali ona je sada dete sa definisanim rodnim identitetom.

Ova razvojna faza se može iskomplikovati tako da dete zaista može razviti Edipov kompleks koji će uticati na njegove kasnije veze. Najčešće zbog toga što se majka oseća ugroženom i što prihvata takmičenje ili zato što otac podstiče kćerku dodeljujući joj ono mesto koje pripada ženi.

Tema mita je incest jer je Edip igrom sudbine, u potpunom neznanju, ubio svog oca i oženio se svojom majkom, da bi kasnije, kada je to otkrio, sebe osakatio. Pre stotinak godina je ideja da bi malo dete, oličenje čistote, moglo da ima edipalne impulse prema vlastitom roditelju izazivala užas. Danas je društveno prihvatljiva ljubavna veza muškarca i žene koja bi „mogla majka da mu bude”. Čak je i stav prema incestu blaži. Za dvoje odraslih koji dobrovoljno stupaju u incest nije predviđena kazna u Krivičnom zakonu.

 

Izvor:

Dr Zoran Milivojević

http://milivojevic.info/edip-i-elektra/

 

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs

DETE (EGO-STANJE)

U Bernovoj (Berne) transakcionoj analizi, ego – stanje u kojem osoba doživljava, govori, oseća, misli i dela „poput deteta“ (oznake „detinjast“ ili „nezreo“ su neadekvatne jer pripadaju jeziku Roditelja). Biti „u stanju D.“ znači ponašati se (gestovi, mimika, način govora) i osećati se kao što smo se osećali kada smo bili na uzrastu deteta između 2 i 5 – 6 godina. Pojedinac kod koga je aktivno stanje D. šalje poruke čiji je osnovni smisao ŽELIM ili OSEĆAM. Obrasci osećanja i delanja D. su genetski programirani te stoga Bern ovaj deo ličnosti naziva „arheopsihom“. U funkcionalnom smislu, u svakom ego – stanju D. postoji Adaptirano (dobro prilagođeno, konvencionalno, poslušno, uspešno u školi itd.) D. Prkosno (neprilagođeno, negativističko) D. i Slobodno (simpatično, nestašno, nesputano, spremno na igru) D. Da bi postigao psihički sklad i zrelost, čovek treba da prepozna i da upozna svoje D., a ne da ga odbacuje ili negira. Najvredniji deo ličnosti je Slobodno D. sposobno da uživa, spontano, duhovito, kreativno, intuitivno, radosno i imaginativno.


Izvori:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

Go to Top