crte ličnosti

Asertivni trening

(engl. assertiveness training) Postupak planskog i sistematskog vežbanja isuviše plašljivih, pesimističnih, introvertnih, nepoverljivih, nesigurnih, zavisnih i pasivnih osoba da postanu preduzimljivije, prodornije i samopuzdanije u svom delovanju, naročito u interpersonalnim odnosima. Takvi bojažljivi pojedinci se u vrlo jednostavnim situacijama podstiču da izraze svoje mišljenje, da se suprotstave javno i da slobodno , bez straha, odbiju da urade ono što ne žele, a da ih zbog toga kasnije ne grize savest. Primer za ugled im je često ponašanje terapeuta, koji im pokazuje kako mogu da budu borbeniji, bez osećanja straha ili krivice. A.t. povučene i previše mirne ljude vežba da se dosledno i uporno bore za ostvarivanje svojih legitimnih prava, bez straha i bez osećanja krivice.

 

Izvori:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Forum detaljnije…

Crte ličnosti

Osnovne gradivne jedinice strukture ličnosti. Crte su relativno trajne i relativno opšte osobine ličnosti, odgovorne za doslednost ponašanja u sličnim situacijama. To su obično dimenzije duž koje se pojedine ličnosti mogu svrstati po stepenu zastupljeosti određene osobine (npr. dominantnost – submisivnost, sebičnost – nesebičnost itd.) i koje su veoma korisne za opis i objašnjenje ličnosti. Do koncepta i psihološke sadržine crte dolazi se bilo kliničkim ispitivanjem i posmatranjem pojedinaca (Frojd/Freud/, Adler/Adler/, Olport/Allport/) ili tehnikom faktorske analize podataka dobijenih na upitniku kod velike grupe pojedinaca (Katel/Cattell/, Ajzenk/Eysenk/, Gilford/Guilford/). Prema nekim psiholozima c.l. su samo nazivi, skraćeni opisi izvesnog tipičnog načina ponašanja. Suprotno ovom nominalističkom gledištu Gordon Olport zastupa realističko stanovište, po kojem crte stvarno postoje “ispod kože” u pojedincu i imaju uticaj na njegovo ponašanje. One, poput navika i stavova, predstavljaju determinišuće tendencije, ali su u odnosu na navike opštije, a u odnosu na stavove razlikuju se po tome što nisu usmerene na neki objekt i što ne impliciraju njegovu procenu (pozitivnu ili negativnu). Po Olportovoj definiciji, crta (lična dispozicija) je “uopštena neuropsihička struktura (svojstvena individui), sposobna da mnoge draži učini funkcionalno ekvivalentnim i da uvede i vodi dosledne (ekvivalentne) oblike prilagodljivog i stilskog ponašanja”. Crte, prema Olportu, mogu biti opšte i lične (morfogenetske) dispozicije. Opšte crte su korisne jer omogućavaju poređenje pojedinca s drugima, ali su manje stvarne u odnosu na lične. Ličnost, smatra Olport, ima svega nekoliko centralnih crta (5 – 10) i samo jednu kardinalnu. Prema vrsti, crte mogu biti crte karaktera (objašnjavaju zašto neko nešto čini, posebno u interpersonalnim odnosima), crte temperamenta (objašnjavaju kako neko nešto čini) i sposobnosti (koliko uspešno nešto čini). Katel razlikuje površinske i izvorne crte.neko nešto čini) i sposobnosti (koliko uspešno nešto čini). Katel razlikuje površinske i izvorne crte.

 

Izvori:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Forum detaljnije…

 

 

 

LIČNOST

Jedan od temeljnih i ujedno najsloženijih pojmova psihologije koji se odnosi na neponovljiv (razlličit od svih drugih), relativno čvrsto integrisan, stabilan i kompleksan psihički sklop osobina, koji određuje karakteristično i dosledno ponašanje individue. L. je dinamička struktura, koju čini sistem međusobno povezanih crta (sposobnosti, temperamenta, karaktera), motiva, vrednosti, stavova itd. Za razumevanje složenog ponašanja i dinamike l., neophodno je poznavati njene potrebe, nagone, težnje, uverenja, unutrašnji konflikte i načine njihovog rešavanja. Svaka l. ima svoju osobenu naslednu osnovu koja, u interakciji sa činiocima socio – kulturne sredine i ličnom aktivnošću određuje osoben razvoj ličnosti u celini i njenih posebnih delova (saznajnih dispozicija, motiva, emocija, karaktera, identiteta, samosvesti itd.).

Izvori:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

Go to Top