besmislenost

ШТА ЈЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА БОЛ И КАКО ЈЕ ПРЕВАЗИЋИ

На терапији код Јалома

Ирвин Јалом о четири „датости“ постојања.

Који су основни проблеми укорењени у свакодневном животу људи који их терају да траже терапију? Према психијатру Ирвину Јалому у својој књизи „Love’s Executioner and Other Tales of Psychotherapy“, то је „бол постојања“.

Он тврди: Основна анксиозност произилази из човекових напора, свесних и несвесних, да се избори са суровим животним чињеницама, „датостима“ постојања. Јалом верује да постоје четири преовлађујуће датости: смрт, слобода, изолација и наизглед недостатак очигледног смисла живота.

смрт је само један од „мртвих“ појмова како би смо означили апсолутни крај нечега, што је апсурд, оксиморон.

СМРТ

Иако сви знамо да ћемо умрети, поричемо моћ онога што ово заиста значи. Разумемо на интелектуалном нивоу, али не успевамо да се суочимо са значајем у нашем свакодневном животу, гурајући ту мисао у позадину нашег ума. Можемо да скренемо пажњу тако што ћемо се усредсредити на наше трајно наслеђе, остварено кроз наша животна дела или рађање деце, или тежити духовном спасењу кроз религију. Јалом сматра да се наш несвесни ум одвојио од смрти да би нас заштитио од силне анксиозности која би нас прогутала ако бисмо се суочили са својом смртношћу. Овај дисоцијативни процес је невидљив за нас, али повремено током нашег живота, због можда жалости или суочавања са смрћу, наше порицање не успева и страх од смрти нас преплави. Међутим, Јалом верује да „пуна свест о смрти сазрева нашу мудрост и обогаћује наш живот“ (стр.7).

свођење живота на природу и материју, сваки покушај досезања слободе доводи човека нужно и увек до промашаја смисла слободе, недоживљеног стања слободе. Као да је, а није.
материјална, опатворена природа не поседује слободу саму по себи, па човек на крју постаје роб тог истог материјалног света

СЛОБОДА

Слобода, иако се генерално посматра као суштински позитивна, такође је повезана са анксиозношћу. Из егзистенцијалне перспективе, ми не улазимо и не напуштамо живот, или универзум, структуриран према великом дизајну. То значи да је свако од нас одговоран за своје изборе, поступке и на крају животну ситуацију. Јалом, након Сартреа, верује да смо ми „аутор“ сопственог животног дизајна. Ово може изазвати анксиозност јер се плашимо ништавила и неоснованости, тако да се често боримо за смисао везивањем за људе, правила и разлоге, митове и друге спољне силе. У преузимању

жудња за небом, када стање слободе које живимо (ретко и са пуно стрпљења) у материји оставља свој материјални терет на сахрани тела. „Нека мрви брину о мртвацима.“

одговорности за нашу животну невољу, терапија може да функционише како ми признајемо сопствену снагу личног ангажмана и стога се може променити.

ИЗОЛАЦИЈА

Самоћа, трећа датост, односи се на суштинску одвојеност између себе и других. Јалом разликује две врсте изолације: интерперсоналну и интраперсоналну. Интерперсонална изолација је када доживљавамо усамљеност и немамо социјалне вештине или личност да привучемо друштвене интеракције. Интраперсонална изолација настаје када се делови сопства одвоје, на пример, одвајање емоција од сећања на догађај.

изолација човека у материјалном свету управо од тешкоћа тог света и телесног човека као таквог, не води доживљају слободе, јер је човек сам то одабрао и осамио се. Без адекватне подршке терапеута или духовника постаје неуротичан, уплашен, подложан обманама ума да је живот бесмислен. Како и не био када верујемо у сопсвену смрт душе. Део душе који обухвата менталну компоненту ега, ега који је материјалан јер је настао на основу података прикупљених материјалним чулима физичког тела, тај део ега умире (не заувек). Део душе који носи духовну компоненту у себи, заједно са духом одлази творцу чим срце закуца последњи пут (не и задњи).

БЕСМИСЛЕНОСТ

Са сазнањем да је смрт неизбежна, ми смо архитекти сопственог живота и да смо на крају сами, јавља се четврта датост: какав трајни смисао може постојати у животу? Да ли је наш живот бесциљан и лишен смисла? Тражимо смисао да одржимо ред, да имамо осећај мајсторства и стекнемо осећај контроле. Јаломовим речима: „Потрага за смислом, слично као и потрага за задовољством, мора се водити искоса. Значење произилази из смислене активности: што га више намерно тражимо, мање је вероватно да ћемо га пронаћи; рационална питања која се могу поставити о значењу увек ће надживети одговоре. У терапији, као и у животу, смисленост је нуспроизвод ангажовања и посвећености, и на то терапеути морају да усмере своје напоре – не да ангажовање даје рационалан одговор на питања смисла, али чини да ова питања нису битна.” (стр.12) За Јалома, психотерапијом се датости постојања могу ублажити. Да би то урадили, пацијент и терапеут морају да прихвате знатну несигурност у свом заједничком раду и да се упусте у потенцијално изазован и мучан терен. Кроз дубинско испитивање наших свакодневних искустава, можемо се суочити са „болом постојања“ смрти, слободе, изолације и бесмисла. Начин на који одговарамо на ово истраживање је начин на који постижемо већи смисао и узвишено благостање у животу.

тражење смисла у бесмислу. Човек у злоупотребљеном материјалном свету тражи смисао затварањем у ментално пројектовну кутију. Тражи смисао, нађе бесмисао и отуђење. Материјални свет, природу, свемир, земљу и све на њој добили смо да живимо у изобиљу, и користимо га као господари. Изобиље није циљ сам по себи, оно је гориво за наша тела од материје да јездимо ка циљу. Нажалост, људи по слабости својој одаберу изобиље као циљ и промаше суштину. То је данас расправа коју храну треба јести, када и колико, бављење храном које нас задржава и на крају поробљује бескрајним варијацијама на тему које гориво сипати у ауто, како га прати и одржавати, коју храну унети у тело, колико тренирати или се преједати. И на крају нигде не кренути.

За Јалома су унуци и породица смисао живљења на овој слици…. …… Док га служи физичко тело и физичка компонента ума и душе….. Чекајући коначну смрт истог. Смрт је најопаснија обамана Нечастивог до дана данашњег…. (А за њом иде порнографија, изопачење сексуалности која води изопачењу ума и падању у грех блуда, разних перверзија и егзибиција које постају циљ у животу. Сведочимо масовносној зависности од мастурбације у којој се мушкарац отуђује од жене, жена се отуђује од мушкарца…. Добро за десетковање становништва свакако. Бог нам је дао уживање у сексу и оргазам да осетимо предукус Раја, да не заборавимо одакле смо избачени пошли, одакле потичемо, одакле смо дошли…. И куда идемо….