Rečnik pojmova

ДЕЛИНKВЕНЦИЈА

(од lat. delinquere = оманути, погрешити, преступити) Преступничко понашање, вршење кривичних дела. Д. има своје социјалне, социјално психолошке и индивидуално психолошке узроке и чиниоце. Неке антисоцијалне, емоционално нестабилне и несоцијализоване личности склоније су вршењу преступничких дела, него друге, добро социјализоване личности. У клиничкој и форензичкој психологији посебно се проучава проблем малолетничке делинквенције.

Асертивност

(од лат. asertorius< assert,; енгл. assert=потврдан, афирмативан) Одлика самопотврдног, продорног, борбеног понашања. А. се испољава у одлучној и активној самоодбрани сопствених права и виталних потреба, као и у одважном активном стремљењу ка циљу. Енглески термин а. подразумева не само изразиту самосвест, самопоуздање него и предузимљивост и продорност у остваривању својих планова и намера. У нашој култури а. је типична одлика мушког понашања. Супротно повученост, несигурност. Несигурним, исувише обазривим и обзирним људима препоручује се асертивни тренинг.

Извори:

Требјешанин, Ж.(2008): Речник психологије;  Стубови културе, Београд

Forum detaljnije…

Црте личности

Основне градивне јединице структуре личности. Црте су релативно трајне и релативно опште особине личности, одговорне за доследност понашања у сличним ситуацијама. То су обично димензије дуж које се поједине личности могу сврстати по степену заступљеости одређене особине (нпр. доминантност – субмисивност, себичност – несебичност итд.) и које су веома корисне за опис и објашњење личности. До концепта и психолошке садржине црте долази се било клиничким испитивањем и посматрањем појединаца (Фројд/Freud/, Адлер/Аdler/, Олпорт/Аllport/) или техником факторске анализе података добијених на упитнику код велике групе појединаца (Kател/Cattell/, Ајзенк/Еysenk/, Гилфорд/Guilford/). Према неким психолозима ц.л. су само називи, скраћени описи извесног типичног начина понашања. Супротно овом номиналистичком гледишту Гордон Олпорт заступа реалистичко становиште, по којем црте стварно постоје “испод коже” у појединцу и имају утицај на његово понашање. Оне, попут навика и ставова, представљају детерминишуће тенденције, али су у односу на навике општије, а у односу на ставове разликују се по томе што нису усмерене на неки објект и што не имплицирају његову процену (позитивну или негативну). По Олпортовој дефиницији, црта (лична диспозиција) је “уопштена неуропсихичка структура (својствена индивидуи), способна да многе дражи учини функционално еквивалентним и да уведе и води доследне (еквивалентне) облике прилагодљивог и стилског понашања”. Црте, према Олпорту, могу бити опште и личне (морфогенетске) диспозиције. Опште црте су корисне јер омогућавају поређење појединца с другима, али су мање стварне у односу на личне. Личност, сматра Олпорт, има свега неколико централних црта (5 – 10) и само једну кардиналну. Према врсти, црте могу бити црте карактера (објашњавају зашто неко нешто чини, посебно у интерперсоналним односима), црте темперамента (објашњавају како неко нешто чини) и способности (колико успешно нешто чини). Kател разликује површинске и изворне црте.неко нешто чини) и способности (колико успешно нешто чини). Kател разликује површинске и изворне црте.

 

Извори:

Требјешанин, Ж.(2008): Речник психологије;  Стубови културе, Београд

Forum detaljnije…

 

 

 

ИГРАЊЕ ИГАРА

У трансакционој анализи Е. Берна (Berne), принудна, ирационална, често несвесна, али планирана активност која укључује низ сукцесивних, комплементарних, “кварних” трансакција (“мамац”, “риба”, “обрт” и најзад “зез”) који води скривеној “добити”. И. и. представља драматизовану демонстрацију неке важне тезе животне филозофије играча (“ја сам баксуз”; “сви људи су преваранти” и сл.), који у своју игру увлачи макар још једног саиграча. Сама “добит” од игре је двосмислена, противречна, јер победа (потврда сопствене животне филозофије, задовољење патолошкох потреба, секундарна добит итд.) у игри значи, заправо, истовремено и пораз, губитак, каткада и катастрофалан. Фасада игре, понашање на манифестном плану може изгледати врло рационално, али је она, по својој природи, дубоко ирационална, деструктивна или самодеструктивна, с обзиром да Дете програмира цео њен ток и управља скривеним трансакцијама у њој. И. и. је неизбежно у готово свим интерперсоналним односима, између шефа и службеника, мужа и жене, пријатеља, родитеља и деце, продавца и купца, терапеута и клијента итд.

Извори:

Требјешанин, Ж.(2008): Речник психологије;  Стубови културе, Београд

Forum detaljnije…

АДИКЦИЈА

Адикцијa (lat. addictio=досуђивање, жртвовање; engl. addiction=склоност, приврженост). Подложност некој штетној навици, најчешће, психофизиолошка зависност од дроге или алкохола (токсикоманија, алкохолизам).


Извори:

Требјешанин, Ж.(2008): Речник психологије;  Стубови културе, Београд

Forum detaljnije…

АДОЛЕСЦЕНЦИЈА

Адолесценција – (лат. адолесцентиа=младост, младићко доба; од адолесцере=расти) Период човековог интензивног развоја, од краја пубертета до зрелог доба, а по неким ауторима, од краја детињства (почетак пубертета) па до стицања зрелости (од 12-14. па до 18-21. године). Док је пубертет претежно биолошки одређено развојно доба, а. је превасходно социјално, културно и историјски одређена. У нашој култури период а. је прелазно доба праћено изразито бурним психичким, нарочито емоционалним и моралним кризама, превирањима и лутањима. У неким случајевима, нормална адолесцентска криза може довести до мањих или већих психичких поремећаја, а у ретким случајевима завршава се настанком психичке болести (нпр. хистреија, фобија, схизофренија ). У а. долази до интензивног трагања за самим собом и до формирања идентитета. Адолесценти су веома заокупљени собом, својим способностима, властитим моћима и талентима, вредностима, испоробавањем јачине воље и издржљивости. У а. слаби утицај породице и родитељског ауторитета, а постају веома значајне групе вршњака тј. адолесцентске групе које имају своју специфичну субкултуру.


Извори:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

АЛКОХОЛИЗАМ

Алкохолизам – (од арап. Ал-кохол= антимон у праху, дестилисана течност) Једна од најраспрострањенијих токсикоманија, испољава се као губитак способности уздржавања од прекомерне употребе алкохола, доводи до нарушавања психичког (поремећаји опажања, памћења, мишљења, личности) и физичког здравља (авитаминоза, цироза јетре, оштећење ЦНС) и социјалних односа (породични, професионални, пријатељски). По распрострањености и штетним последицама по здравље, а. је одмах после болести кардиоваскуларног система и малигних обољења (карцином). А. се јавља из различитих психолошких разлога, као што су неуспех у браку, на послу, услед психичке незрелости, несигурности, анксиозности, депресивности и осећања мање вредности, с обзиром да се осећање осујећености, туге и инфериорности губи под дејством алкохола. Ваља, међутим, имати у виду да алкохол само привремено и привидно враћа појединцу изгубљено осећање сигурности, куражи и ствара илузију о властитој омнипотенцији. Са мамурлуком, враћа се у још већој мери осећање ниже вредности, анксиозност и осећање кривице. На настанак а. утичу и друштвене прилке, као што су економска беда, гушење политичких слобода, губитак социјалног статуса, као и друштвене навике учесталог конзумирања алкохола. Дуготрајно и прекомерно конзумирање алкохола може довести до алкохоличке психозе.


Извори:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

АЛКОХОЛИЧКА ДЕМЕНЦИЈА

Врста деменције настала услед дуже и обилне злоупотребе алкохола. Позната је под називом Kорсаковљев синдром/психоза.


Извори:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

АНKСИОЗНА РЕАKЦИЈА

Функионални поремећај, неуротични одговор на стресну ситуацију или на дуготрајне патогене конфликте. Састоји се од дифузног осећања страха, зебње, бојазни праћеном напетошћу, узнемиреношћу, осећањем угрожености, хроничне забринутости и беспомоћности пред неком у будућности очекиваном несрећом. А.р. је релативно често повезана са извесним телесним симптомима (срчана аритмија, дрхтање, вртоглавица, желудачне сметње итд.)


Извори:

Требјешанин, Ж.(2008): Речник психологије;  Стубови културе, Београд

Forum detaljnije…

БЕKСТВО ОД СЛОБОДЕ

Према Ериху Фрому (Фромм) механизми б.о.с. су ирационални, неадекватни покушаји да се избегне или умањи неподношљиво осећање усамљености савременог човека, а који, заправо, само још више појачавају осећање изгубљености. Фром издваја три главна механизма бекства: 1. Ауторитарност (симболичко сједињавање појединца с моћним ауторитетом), 2. Деструктивност (разарање као последица осујећења здравог развоја) и 3. Kонформизам (потпуно саображавање појединца друштвеним нормама). Прва два механизма су карактеристична за тоталитарну, а трећи за савремено демократско друштво.


Извори:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

Go to Top