ДЕПРЕСИВНОСТ

Депресивност осећам када процењујем да ми је немогуће живети у свету таквом какав јесте. Верујем да је немогуће било шта променити, тако да се опраштам од живота.

Депресивност је социјално осећање, омогућено тако што смо у наше унутрашње структуре унели, поунутрили и као своје прихватили, презируће и мрзеће нама значајне ауторитете. Способност да развијемо депресију имамо онда када условљавамо своје осећање личне вредности, смисао нашег живота или своје право на живот. Неспособност да се тај услов оствари наводи нас на закључак да смо толико безвредни или зли да не заслужујемо да живимо, или да је живот бесмислен. Депресивно осећање је веома интензивно и веома непријатно осећање, којем се потпуно препустимо без могућности да се од њега одбранимо. Када увидимо да не можемо да испунимо одређени услов којим смо условили своје право на живот, или смисао свог живота, онда губимо сваку мотивацију да идемо ка будућности. Последично немамо  довољно енергије, животне снаге или либида. Умарају нас чак и најлакше активности, као што је одржавање хигијене. Због тога наш его нема снаге да се одупре депресивним мислима, нити да се активира у некој здравој или пријатној активности. Када смо преокупирани депресивним представама и када осећамо депресивно расположење у потпуности смо окупирани самим собом, тако да можемо говорити о равнодушности према свету који нас окружује и према актуелним збивањима око нас.

депресија/депресивност/

депресивни поремећај/

депресивно осећање/

социјално осећање/туга/

депресивно расположење/

депресивне мисли/

психолог/

Топалски – Нови Сад/

ЛИТЕРАТУРА  

Milivojević, Zoran(2007): Emocije – psihoterapija i razumevanje emocija. Novi Sad. Psihopolis.