анксиозност

Тескоба или анксиозност је врста стрепње коју осећамо када процењујемо да наша целокупна животна ситуација превазилази наше способности.

Један од честих разлога за осећање “унутрашње” анксиозности јесте да се налазимо у хроничном унутрашњем конфликту који се тиче нечега што нам је важно. Када дуго времена нисмо у стању да нешто важно одлучимо, појављује се осећање анксиозности као сигнал да је у датом аспекту заустављен лични развој. Анксиозност је двоструко непријатна. Прво што је непријатна сама по себи, а друго, када је доживљавамо непријатно нам је што не разумемо шта нам се догађа и на шта у ствари реагујемо. Управо због те њене неодређености, анксиозност је веома мучно стање за нас, тако да прибегавамо конкретизацији анксиозности тиме што је накнадно погрешно повезујемо са одређеним објектом или ситуацијом (фобија), или са болешћу, интерпретирајући је као страх од одређене болести. Основни разлог што и клијент и терапеут тешко могу да анксиозност повежу са неком специфичном ситуацијом или објектом, лежи управо у томе што је контекст анксиозности – животна ситуација – сам по себи, веома уопштен и због тога апстрактан. Зато је многим људима тешко да схвате да управо “животна ситуација” јесте контекст у којем се појављује анксиозност. Када се бојимо да се нећемо снаћи у некој одређеној ситуацији – као што је испит, јавни наступ или спортско такмичење – контекст у коме се јавља осећање стрепње (трема) специфичан је и довољно конкретан, тако да своју стрепњу можемо повезати са датом ситуацијом. Насупрот томе, када се бојимо да се нећемо снаћи у животу, контекст је уопштен, неспецифичан и апстрактан, тако да нам је веома тешко да своју тескобу повежемо са ситуацијом која ју је изазвала, а самим тим и да своје осећање опишемо терапеуту.

анксиозност/

стрепња/

психолог/

Топалски – Нови Сад/

ЛИТЕРАТУРА

Milivojević, Zoran(2007): Emocije – psihoterapija i razumevanje emocija. Novi Sad. Psihopolis.