Жене су у Хришћанству и његовој Цркви нешто што увек миомирише. У религиозном погледу, морамо признати, боља су половина света. Рад је са њима увек захвалнији, спремније су примити понизну и милосрдну поруку и мудрост Јевађеља. Оне нам пуне, ките и издржавају Цркве, оне су хришћанство испуниле самарјанством и љубављу. Као жене и мајке, као носиоци породичне мисли и кућног живота, имају више утицаја на духовно формирање будућих поколења и нараштаја.
У самој природи им је да се више жртвују и да воле. Као бића од осећања и срца, потпуније се и ватреније предају својим и верским идеалима, јер их потпуније доживљавају.
Физички су зависније и слабије од мушкараца и зато осећају већу потребу за Богом. Све оне „мале Марије “ које су „бољи део изабрале“ у Цркви су увек биле духовне мироносице и зато побожним женама Црква се и даље обраћа, на њих се ослања и рачуна, њима проповеда Христа и њих приводи Господу оним Његовим чувеним речима:
„Што ометате жену? Она учини добро дело на мени „. (Мт.26.10)
Свети владика Николај
Свети Оче Николај моли Бога за нас