човек у злоупотребљеном материјалном свету тражи смисао затварањем у ментално пројектовну кутију. Тражи смисао, нађе бесмисао и отуђење. Материјални свет, природу, свемир, земљу и све на њој добили смо да живимо у изобиљу, и користимо га као господари. Изобиље није циљ сам по себи, оно је гориво за наша тела од материје да јездимо ка циљу. Нажалост, људи по слабости својој одаберу изобиље као циљ и промаше суштину. То је данас расправа коју храну треба јести, када и колико, бављење храном које нас задржава и на крају поробљује бескрајним варијацијама на тему које гориво сипати у ауто, коју храну унети у тело. И на крају нигде не кренути