enjoy-yoga-featured
Данас верујемо да је заљубљеност једно природно осећање које свако може осетити, као и да је заљубљеност присутна у свим људским заједницама и у свим историјским периодима.
Верујемо да је заљубљеност онај обавезни и веома интензивни почетак љубави, након којег се јавља мирније осећање љубави.
Заљубљена индивидуа пројектује властиту представу о правом или идеалном партнеру на ону особу која има довољно сличности са овом представом.
Постојање ове представе је услов заљубљивања.
Способност да се заљуби има само она особа у чијој психи постоји ова представа. Али многи људи немају ову представу. Они који је нису изградили или су је разградили, једноставно се не могу заљубити.
Људска друштва се међусобно разликују по томе да ли негују култ праве љубави. Ако то чине, подстичу појединце који им припадају да верују у праву љубав, да изграђују представе о идеалним партнерима. И зато је заљубљивање често у међуљудским односима који у њима владају. Ако у друштву не постоји култ праве љубави, на индивидуалном нивоу заљубљивање или не постоји или је веома ретко. Произлази да је заљубљеност, као што су то и друга социјална осећања, друштвено конструисана.
У друштвима у којима постоји култ љубави, љубав није средство, већ је циљ којем се тежи. У њима доминира представа о томе како је остварена љубав стање врхунске среће, уживања и благостања. Уношењем ових нових значења у појам љубав, она постаје веома висока друштвена вредност. И зато генерације у својим појединачним животима почињу потрагу за обећаном срећом у правој љубави –заљубљености.
У том цивилизацијском оквиру се креће и наш светоназор. Дени де Ружмон је сматрао да је ово искључива особина Запада јер на Истоку „нема великог мита о љубави”. У савременој масовној култури медији су импрегнирали наше колективно несвесно. Оно је холивудизовано разним представама о љубави: бајколиким, трубадурским, витешким, романтичним и филмским. Уживање у љубави–заљубљености је наш колективни фантазам. И зато тако чврсто верујемо да је заљубљивање нешто потпуно природно.
И ко се онда не може заљубити? Сви који немају представу о правом партнеру: мала деца која још увек нису изградила ову представу; припадници оних култура и заједница које не вреднују љубав као извор ужитка; нарцисоидне особе којима други нису важни тако да им је смањена способност везивања за друге.
Ту су и они који су изгубили способност заљубљивања: емоционално зреле особе које су научиле да себе и друге прихвате таквим какви су, без идеализације и пројекција. Људи на путу индивидуације, како би рекао Јунг.

Извор:

Др Зоран Миливојевић

 

Овај чланак је објављен на сајту политика.рс