Иако је блискост важан састојак сваког односа љубави, од љубавног партнерства до пријатељства, она неким људима изгледа застрашујуће. То су људи који осећају страх од блискости.

Људи се у ствари не плаше саме блискости већ онога што би се могло догодити у блискости. Главни страх је да ће други, ако га особа пусти преблизу, увидети да она у стварности не вреди, да нема оне вредности којима се представила, да не заслужује да буде вољена. И зато је ова врста страха од блискости у ствари страх од губитка љубави, од одбацивања и бола остављености. Реч је о особама које нису себе прихватиле, које и као одрасле верују да нису довољно лепе, паметне, способне, успешне да би заслужиле да буду вољене.

Упркос свом страху од блискости, и ови људи желе љубав. Зато стављају маске и представљају се другима као они који имају квалитете, који вреде. При томе знају да ова глума може бити успешна само на нивоу маске и површног, почетног контакта, а да сваки дубљи однос, свако ближе упознавање носи опасност раскринкавања.

Главни начин на који се страх од блискости одражава на љубавни живот је у томе да људи покушавају да имају љубав и љубавне везе, а да избегну блискост. И док једни глорификују површне, краткотрајне везе које се своде на секс, други покушавају да остваре дуготрајније везе глумећи блискост. Ако се други преблизу приближи, страх од одбацивања постаје разлог за раскид: „Боље да сада ја оставим њега, него касније он мене”.

Друга честа врста страха од блискости је страх од издаје. Без обзира на то колико једног тренутка осећа да је други воли, особа се плаши да ће се то променити и да ће други злоупотребити све оне тајне које му је као најближој особи поверила. За њу је блискост опасна јер очекује уцену, манипулацију и издају.

љубав није коцка

не коцкајмо се са љубављу

Не чуди да страхови од блискости, као многе ствари које нам беспотребно компликују односе у одраслој доби, настају у детињству. Страх од раскринкавања у блискости показују они људи који у детињству нису изградили позитивну слику о себи, који себе нису до краја и безусловно прихватили.

Некада је разлог начин васпитања јер им родитељи нису показали да их безусловно прихватању, а некада је разлог неприхваћеност у групи вршњака. Они који се плаше да ће њихова искреност у блискости бити злоупотребљена често су имали искуство да родитељ који је био пун разумевања направи обрт и замера исто оно што је раније подржавао, само зато што је љут.

И зато је важно да нашој деци омогућимо доживљај здраве блискости што ће им помоћи да се у својим будућим пријатељским и љубавним односима не плаше блискости.

Lečimo koren nasilja | Dr Zoran Milivojević (milivojevic.info)

Овај чланак је објављен на сајту политика.рс