Адикцијa (lat. addictio=досуђивање, жртвовање; engl. addiction=склоност, приврженост). Подложност некој штетној навици, најчешће, психофизиолошка зависност од дроге или алкохола (токсикоманија, алкохолизам).
Извори:
Требјешанин, Ж.(2008): Речник психологије; Стубови културе, Београд
Адолесценција – (лат. адолесцентиа=младост, младићко доба; од адолесцере=расти) Период човековог интензивног развоја, од краја пубертета до зрелог доба, а по неким ауторима, од краја детињства (почетак пубертета) па до стицања зрелости (од 12-14. па до 18-21. године). Док је пубертет претежно биолошки одређено развојно доба, а. је превасходно социјално, културно и историјски одређена. У нашој култури период а. је прелазно доба праћено изразито бурним психичким, нарочито емоционалним и моралним кризама, превирањима и лутањима. У неким случајевима, нормална адолесцентска криза може довести до мањих или већих психичких поремећаја, а у ретким случајевима завршава се настанком психичке болести (нпр. хистреија, фобија, схизофренија ). У а. долази до интензивног трагања за самим собом и до формирања идентитета. Адолесценти су веома заокупљени собом, својим способностима, властитим моћима и талентима, вредностима, испоробавањем јачине воље и издржљивости. У а. слаби утицај породице и родитељског ауторитета, а постају веома значајне групе вршњака тј. адолесцентске групе које имају своју специфичну субкултуру.
Извори:
Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije; Stubovi kulture, Beograd
Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd
Алкохолизам – (од арап. Ал-кохол= антимон у праху, дестилисана течност) Једна од најраспрострањенијих токсикоманија, испољава се као губитак способности уздржавања од прекомерне употребе алкохола, доводи до нарушавања психичког (поремећаји опажања, памћења, мишљења, личности) и физичког здравља (авитаминоза, цироза јетре, оштећење ЦНС) и социјалних односа (породични, професионални, пријатељски). По распрострањености и штетним последицама по здравље, а. је одмах после болести кардиоваскуларног система и малигних обољења (карцином). А. се јавља из различитих психолошких разлога, као што су неуспех у браку, на послу, услед психичке незрелости, несигурности, анксиозности, депресивности и осећања мање вредности, с обзиром да се осећање осујећености, туге и инфериорности губи под дејством алкохола. Ваља, међутим, имати у виду да алкохол само привремено и привидно враћа појединцу изгубљено осећање сигурности, куражи и ствара илузију о властитој омнипотенцији. Са мамурлуком, враћа се у још већој мери осећање ниже вредности, анксиозност и осећање кривице. На настанак а. утичу и друштвене прилке, као што су економска беда, гушење политичких слобода, губитак социјалног статуса, као и друштвене навике учесталог конзумирања алкохола. Дуготрајно и прекомерно конзумирање алкохола може довести до алкохоличке психозе.
Извори:
Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije; Stubovi kulture, Beograd
Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd
Врста деменције настала услед дуже и обилне злоупотребе алкохола. Позната је под називом Kорсаковљев синдром/психоза.
Извори:
Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije; Stubovi kulture, Beograd
Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd
Шта значи комуницирати здраво? Често умемо да кажемо: „Скупљам све у себи, ћутим, а онда када ми прекипи изгубим контролу и кажем и шта треба и шта не треба! То не може да се промени јер ја сам такав!“
„То не може да се промени јер ја сам такав!“ је ирационално уверење. Зашто? Током одрастања овладавали смо многим вештинама, а поједине од њих су и стилови комуникације. Учењем по моделу, посматрајући наше „значајне друге“, усвојили смо дати стил који нам је тада био функционалан. Прихватили смо га и поунутрили, временом формирали став да је то тако, да је део нас, да није подложно промени, да нам је урођено. А заправо није. Сада када одрастамо, сазревамо и мењамо се то уверење ваља да „протресемо“, разложимо га, преиспитамо, проценимо зашто нам више није функционално, и напослетку га одбацимо. Зашто није функционално? Kада скупљамо у себи осуде које имамо према другима оне се „гомилају“ и умножавају па нас на крају иритира и кад чујемо другу особу како дише. Често правдамо нашу ћутњу образложењима да су у питању ситнице, да то није битно, да су то глупости, па зашто би причали о томе.
Последња реченица описује још једно ирационално уверење. Не постоје ситнице у односима, јер ситнице чине свакодневни живот. На који начин ми се обраћа „значајни други“, да ли ме поштује у разговору, како решавамо конфликт, да ли се вређамо, да ли смо увредљиви, да ли се лако договарамо, да ли можемо да изнесемо своје мишљење које је можда другачије, да ли прихватамо другачије мишљење, како прихватамо критику, како упућујемо критику, да ли прихватамо похвалу, да ли упућујемо похвалу, да ли се смејемо, да ли се шалимо. Наведени сегменти су веома значајни у комуникацији. Уколико их не употребљавамо на оптималан начин доћи ће до неспоразума, конфликта и застоја који нас враћају на давно усвојени, застарели, нефункционални стил комуникације, који нам не прија, због којег патимо.
Наравно, за здраву комуникацију неопходан је двосмерни, узајамни однос. „За игру је потребно двоје“. Учимо да бирамо људе који имају ове вештине како би се заједно усавршавали и најзад уживали у здравој комуникацији која је богата смехом, шалом, здравим критикама и похвалама. Здраво решавање неспоразума тада доноси нарочито задовољство, још више нас зближава. Више се поштујемо и волимо. Више се радујемо!
За оне који уживају у насладама конфликата и свађа верујући да су односи без тога досадни морамо поручити да су у заблуди јер здрава комуникација доноси изванредно узбуђење и представља озбиљнији изазов од упадања у конфликт. Захтева суптилније „скилове“ од контрирања, викања и вређања, динамичније је и уопште није досадно!
Надам се да вас је овај кратак текст подстакао на размишљање и преиспитивање. Уколико желите да усавршите вештину ваше комуникације, ту смо за вас.
Извори:
Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije; Stubovi kulture, Beograd
Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd
Извори:
Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije; Stubovi kulture, Beograd
Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd
Извори:
Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije; Stubovi kulture, Beograd
Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd
Izvori:
Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije; Stubovi kulture, Beograd
Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd
Izvori:
Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije; Stubovi kulture, Beograd
Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd
