admin

About admin

This author has not yet filled in any details.
So far admin has created 13 blog entries.

АДИКЦИЈА

Адикцијa (lat. addictio=досуђивање, жртвовање; engl. addiction=склоност, приврженост). Подложност некој штетној навици, најчешће, психофизиолошка зависност од дроге или алкохола (токсикоманија, алкохолизам).


Извори:

Требјешанин, Ж.(2008): Речник психологије;  Стубови културе, Београд

Forum detaljnije…

АДОЛЕСЦЕНЦИЈА

Адолесценција – (лат. адолесцентиа=младост, младићко доба; од адолесцере=расти) Период човековог интензивног развоја, од краја пубертета до зрелог доба, а по неким ауторима, од краја детињства (почетак пубертета) па до стицања зрелости (од 12-14. па до 18-21. године). Док је пубертет претежно биолошки одређено развојно доба, а. је превасходно социјално, културно и историјски одређена. У нашој култури период а. је прелазно доба праћено изразито бурним психичким, нарочито емоционалним и моралним кризама, превирањима и лутањима. У неким случајевима, нормална адолесцентска криза може довести до мањих или већих психичких поремећаја, а у ретким случајевима завршава се настанком психичке болести (нпр. хистреија, фобија, схизофренија ). У а. долази до интензивног трагања за самим собом и до формирања идентитета. Адолесценти су веома заокупљени собом, својим способностима, властитим моћима и талентима, вредностима, испоробавањем јачине воље и издржљивости. У а. слаби утицај породице и родитељског ауторитета, а постају веома значајне групе вршњака тј. адолесцентске групе које имају своју специфичну субкултуру.


Извори:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

АЛКОХОЛИЗАМ

Алкохолизам – (од арап. Ал-кохол= антимон у праху, дестилисана течност) Једна од најраспрострањенијих токсикоманија, испољава се као губитак способности уздржавања од прекомерне употребе алкохола, доводи до нарушавања психичког (поремећаји опажања, памћења, мишљења, личности) и физичког здравља (авитаминоза, цироза јетре, оштећење ЦНС) и социјалних односа (породични, професионални, пријатељски). По распрострањености и штетним последицама по здравље, а. је одмах после болести кардиоваскуларног система и малигних обољења (карцином). А. се јавља из различитих психолошких разлога, као што су неуспех у браку, на послу, услед психичке незрелости, несигурности, анксиозности, депресивности и осећања мање вредности, с обзиром да се осећање осујећености, туге и инфериорности губи под дејством алкохола. Ваља, међутим, имати у виду да алкохол само привремено и привидно враћа појединцу изгубљено осећање сигурности, куражи и ствара илузију о властитој омнипотенцији. Са мамурлуком, враћа се у још већој мери осећање ниже вредности, анксиозност и осећање кривице. На настанак а. утичу и друштвене прилке, као што су економска беда, гушење политичких слобода, губитак социјалног статуса, као и друштвене навике учесталог конзумирања алкохола. Дуготрајно и прекомерно конзумирање алкохола може довести до алкохоличке психозе.


Извори:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

АЛКОХОЛИЧКА ДЕМЕНЦИЈА

Врста деменције настала услед дуже и обилне злоупотребе алкохола. Позната је под називом Kорсаковљев синдром/психоза.


Извори:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

  • Psiholog Novi Sad - Dunja Topalski diplomirani psiholog i TA praktičar

Вештина здраве комуникације

Шта значи комуницирати здраво? Често умемо да кажемо: „Скупљам све у себи, ћутим, а онда када ми прекипи изгубим контролу и кажем и шта треба и шта не треба! То не може да се промени јер ја сам такав!“

„То не може да се промени јер ја сам такав!“ је ирационално уверење. Зашто? Током одрастања овладавали смо многим вештинама, а поједине од њих су и стилови комуникације. Учењем по моделу, посматрајући наше „значајне друге“, усвојили смо дати стил који нам је тада био функционалан. Прихватили смо га и поунутрили, временом формирали став да је то тако, да је део нас, да није подложно промени, да нам је урођено. А заправо није. Сада када одрастамо, сазревамо и мењамо се то уверење ваља да „протресемо“, разложимо га, преиспитамо, проценимо зашто нам више није функционално, и напослетку га одбацимо. Зашто није функционално? Kада скупљамо у себи осуде које имамо према другима оне се „гомилају“ и умножавају па нас на крају иритира и кад чујемо другу особу како дише. Често правдамо нашу ћутњу образложењима да су у питању ситнице, да то није битно, да су то глупости, па зашто би причали о томе.

Последња реченица описује још једно ирационално уверење. Не постоје ситнице у односима, јер ситнице чине свакодневни живот. На који начин ми се обраћа „значајни други“, да ли ме поштује у разговору, како решавамо конфликт, да ли се вређамо, да ли смо увредљиви, да ли се лако договарамо, да ли можемо да изнесемо своје мишљење које је можда другачије, да ли прихватамо другачије мишљење, како прихватамо критику, како упућујемо критику, да ли прихватамо похвалу, да ли упућујемо похвалу, да ли се смејемо, да ли се шалимо. Наведени сегменти су веома значајни у комуникацији. Уколико их не употребљавамо на оптималан начин доћи ће до неспоразума, конфликта и застоја који нас враћају на давно усвојени, застарели, нефункционални стил комуникације, који нам не прија, због којег патимо.

Наравно, за здраву комуникацију неопходан је двосмерни, узајамни однос. „За игру је потребно двоје“. Учимо да бирамо људе који имају ове вештине како би се заједно  усавршавали и најзад уживали у здравој комуникацији која је богата смехом, шалом, здравим критикама и похвалама. Здраво решавање неспоразума тада доноси нарочито задовољство, још више нас зближава. Више се поштујемо и волимо. Више се радујемо!

За оне који уживају у насладама конфликата и свађа верујући да су односи без тога досадни морамо поручити да су у заблуди јер здрава комуникација доноси изванредно узбуђење и представља озбиљнији изазов од упадања у конфликт. Захтева суптилније „скилове“ од контрирања, викања и вређања, динамичније је и уопште није досадно!

Надам се да вас је овај кратак текст подстакао на размишљање и преиспитивање. Уколико желите да усавршите вештину ваше комуникације, ту смо за вас.

ЈУНГОВА ТИПОЛОГИЈА

Учење Јунга (Јунг) о типовима личности и његова класификација људи према доминантном ставу или орјентацији либида на екстравертни или интровертни тип, као и према доминантној психичкој функцији на интуитивни, мисаони, осећајни и сензитивни (перцептивни) тип. Kада се узме психичка функција као критеријум поделе, људи се могу поделити на рационални и ирационални тип. Најзад, када се укрсте ова два критеријума поделе (према функцији и према типу орјентације), добија се типологија која има осам типова (нпр. екстравертни мисаони, интровертни мисаони, екстравертни интуитивни, интровертни интуитивни, екстравертни осећајни итд.)

Извори:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

КОМПЛЕКСИ

У теорији Л.С. Виготског мисаоне творевине функционално еквивалентне појмовима, које представљају други стадијум у развоју појма, а наступају после синкрета. K. представљају честначин груписања сродних предмета и појава код деце старијег предшколског и школског узраста, све до периода адолесценције. Док су код синкрета груписања настала на основу субјективних веза међу предметима, код к. се групишу према објективним, стварним, али конкретним, фактичким, често ирелевантним везама, а не суштинским. У случају образовања к., за разлику од појмова, не постоји јединствен критеријум груписања. У к. улазе сродни предмети који су повезани на основу различитих фактичких веза. Виготски је открио и описао пет различитих подгрупа к.: асоцијативни комплекс, колекција, дифузни к., ланчани к. и псеудопојмови.

Извори:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

КОНФЛИКТ

Kонфликт – (лат. цонфлицтус = сукоб, судар, борба; спор, свађа) Сукоб опречних ставова, импулса, интереса или тежњи. Он је често тешко решив и отуда је извор менталне неравнотеже. K. може бити спољашњи, између два или више лица (интерперсонални конфликт), или друштвених група (социјални конфликт), али психологија поглавито проучава унутрашњи (интраперсонални к.). Унутрашњи конфликт је врста фрустрације код које ометање потребе или жеље долази изнутра. Kонфликт је унутрашњи сукоб двају различитих, по интензитету приближно истих, али по смеру деловања супротних мотива или неспојивих циљева.

Извори:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

КОНФОРМИЗАМ

Појава промене става, уверења и/или понашања појединца у правцу саображавања са важећим, општеприхваћеним групним нормама и вредностима, посебно под групним притиском (стварним или замишљеним), а не из властитог убеђења. Својим чувеним експериментима социјални психолог С. Аш (Asch) је убедљиво показао да су неки људи склони да чак и своје перцептивне судове мењају под утицајем мишљења већине (тобожњи испитаници који у договору са експериментатором дају погрешне процене). K. се може посматрати као једно могућно решење конфликта између потребе за припадањем и потребе за независношћу. У разматрању појаве к. ваља разликовати јавни, прагматични, спољашњи к. (када особа из прагматичних разлога мења своје понашање и приклања се обрасцима понашања већине) и прави, унутрашњи к. (када особа не мења само своје понашање, него и интимна уверења, ставове и вредности). У истраживањима је откривено више чинилаца који доприносе јављању и величини к. Друштвени и ситуациони чиниоци су: врста политичке културе, доминантни систем вредности, степен ауторитарности и отворености друштвене заједнице, степен групне кохезивности, јачина групног притиска, степен јасности ситуације и сл. Лични чиниоци су: сугестибилност, самопоуздање, интелигенција, конзервативност, ауторитарност итд. Најзад, к. зависи и од пола и од узраста (к. су подложнији жене и деца). Један од механизама бекства од слободе. Синоним саображавање.

Izvori:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

КРИЗА ИДЕНТИТЕТА

По Ерику Х. Ериксону (Erikson),психичко стање у једном прекретном периоду (пубертет, венчање и сл.) у којем услед нарушавања осећања континуитета и истоветности ја настају тешкоће у осећању идентитета. K.и. прво је проучавана приликом рехабилитације америчких ратних ветерана који су „изгубили осећање личног идентитета и историјског континуитета“, као и код младих делинквентних особа које су имале проблеме са самоодређењем. Тако је Ериксон преко абнормалних појава, дошао до открића нормалне кризе у развоју идентитета. Није свака к. и нездрава, она је често плодан моменат за преокрет у развоју, шанса за успешно одрастање. Патолошке кризе доводе до узалудног трошења енергије, до иреверзибилних промена и до психосоцијалне изолације, док нормалне, развојне кризе воде вишем ступњу психо – социјалне интеграције, реверзибилне су и отварају нове могућности сазревања. На сваком од ступњева развоја идентитета долази до одређених тешкоћа у формирању стабилног идентитета. Нови стадијум увек је изазов и „потенцијална криза услед радикалне промене перспективе“, каже Ериксон. Трагање за личним идентитетом је неизвестан и тежак пут испуњен сумњама, лутањем, кризама и експериментисањем са различитим улогама.

Izvori:

Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije;  Stubovi kulture, Beograd

Krstić D. (1991):- Psihološki rečnik; Drugo dopunjeno izdanje; Savremena administracija, Beograd

Forum detaljnije…

Go to Top